Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Za 10 godina ostajemo bez 1.000 megavata struje na ugalj – Hoćemo li imati dovoljno obnovljivih izvora da ih zamenimo?

Izvor: Danas Sreda, 03.07.2024. 08:50
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: SpaceKris/shutterstock.com)Ilustracija
Nove elektrane su nasušna potreba Srbije, jer se potrošnja struje u našoj zemlji povećava, no veliki problem predstavlja to što tih kapaciteta još nema, a oni koji su operativni zastareli su i samim tim na "izdisaju, smatra domaća stručna javnost. Da su nove elektrane neophodne nedavno je izjavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je konstatovao da će za njihovu izgradnju biti potrebno obezbediti više milijardi evra.

– Sad trošimo tri puta više struje nego ranije, pa ćemo da trošimo duplo više i sa veštačkom inteligencijom i vozilima na električni pogon, ali nema novih izvora električene energije. Moraćemo da radimo i ulažemo mnogo para, imaćemo struje, ali ćemo visoku cenu morati da platimo za to, milijarde, milijarde i milijarde evra ćemo morati da ulažemo – rekao je predsednik Vučić, gostujući na TV Prva.

Ono što pak zabrinjava eksperte, pored toga na koji način obezbediti potrebni novac, a da to istovremeno ne znači dodatno se zaduživati, jeste i činjenica da se sa izgradnjom novih proizvodnih kapaciteta uveliko kasni. Kao što je poznato, Srbija u najvećoj meri dobija struju iz termoelektrana, a nije tajna da Evropska unija, ali i domaće zakonodavstvo, traži postepeno ukidanje postrojenja koja rade na ugalj, jer su veliki zagađivači životne sredine.

Obnovljivi izvori energije, koje u našoj zemlji gradi uglavnom privatni kapital, samo su dopunski, a ne zamenski kapaciteti koji u potpunosti mogu da nadokande rad termoelektrana. Dodatni problem je što su srpske termoelektrane stare, novih nema, a one koje su bile predviđene za zatvaranje prinuđene su da još uvek rade.

Sve to jača bojazan da će u budućnosti Srbija biti sučena sa sve većim uvozom struje koja takođe, usled ekonomske krize i globalne situacije, postaje znatno skuplja na berzama. Podsećanja radi, dve srpske termoelektrane je već trebalo zatvoriti, ali to se nije desilo. Reč je o Termoelektrani Morava u Svilajncu, izgrađenoj davne 1969. godine i Termoelektrani Kolubara A za koju je bilo predviđeno da joj poslednji dan rada bude 31. decembar 2023. godine.

Obe su ipak, iako zastarele i dalje operativne, i proizvode struju u onoj meri u kojoj je to moguće. Zvanično obrazloženje nadležnih zbog čega one još uvek rade je da je u međuvremenu došlo do energetske krize usled rata u Ukrajini te da je njihov rad nužan. S obzirom na aktuelnu situaciju, ne može se konstatovati da takva odluka nije racionalna. Međutim, ništa nije večito pa tako ni elektrane na izmaku snage, a problem predstavlja to što zamenskih kapaciteta još nema.

Naime, izgradnja vetroparkova i solarnih elektrana koju je najavila Elektroprivreda Srbije je na svom samom startu. Reč je o projektima vetroparka Kostolac i solarne elektrane Petka. Sa druge strane, ohrabruje što je izgradnja bloka B3 u Termoelektrani Kostolac pri samom kraju i može se očekivati da se u dogledno vreme priključi i na distributivnu mrežu Ono što pak ne zadovoljava je to da je reč o novom postrojenju na ugalj, a tendencija da se sa takvim pogonima raskrsti je veoma jaka i u jednom trenutku sa tim će morati da se suoči i Srbija.

Dalje, kao prioritetan projekat za izvođenje prepoznata je Reverzibilna hidroelektrana Bistrica za koju je dobijena saglasnost japanske vlade za podršku projektu i pripremu finansiranja, ali radovi ipak još uvek nisu startovali.

Ono što treba naglasiti je to da interni dokument Zeleni put EPS-a predviđa da do 2035. godine bude ugašeno deset blokova u termoelektranama, snage 1.094 megavata. To podrazumeva potpuni prestanak rada Morave, Kolubare A i Kostolca A. Takođe, rad bi bio nastavljen, ali u smanjenom kapacitetu u Termoelektani Nikola Tesla A.

Kad se sve to uzme u obzir dolazi se do toga da bi se kapacitet elektrana koje proizvode tri četvrtine domaće proizvodnje struje sa 5.171 megavata sveo na svega 4.077 megavata. Ako se uzme u obzir da će se na distributivnoj mreži naći blok 3 u TE Kostolac B snage 350 megavata, ukupna snaga termo proizvodnih pogona bila bi 4.427 megavata, što je i dalje manje od trenutnog kapaciteta.

Stručna javnost u Srbiji, uz konstataciju da se sa izgradnjom novih objekata kasni, ističe da je problem i taj što nadležni nisu osmislili održivu strategiju kada je reč o projektima novih elektrana. Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže da se novac neophodan za nove projekte može obezbediti na dva načina ali da to istovremeno ne znači da su oba povoljna po interese Srbije.

– Prva mogućnost je da se Srbija zaduži dodatno sklapajući sporazume sa zemljama poput Kine. Takva opcija nije dobra jer pod brojem jedan nije transparentna, dakle posao se sklapa direktnom pogodbom, a ne nakon tenderske procedure, a takav aranžman zahteva da se onome koji obzbeđuje kredit daju i određene strateške garancije. U slučaju Kine to su one koje su na suprotnoj strani od onog za šta se zalaže Evropska unija – navodi on.

Prema njegovim rečima druga mogućnost je da se od Evropske unije dobiju grantovi koji obezbeđuju neophodna sredstva za razvoj obnovljivih izvora energije koji bi se iskoristili za postavljanje solarnih panela i izgradnju elektrana na biomasu kojom je Srbija bogata.

– Ova druga opcija je i transparentnija i korisnija za Srbiju i nadležni u zemlji bi trebalo da se opredele upravo za nju. Na ovo se može računati u slučaju saradnje sa partnerima u regionu, odnosno potrebno je zajednički sa njima konkurisati za te grantove – poručuje naš sagovornik.

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović kaže da se sa novim proizvodnim objektima kasni, a da je dodatni problem pogrešna strategija resornog Ministarstva rudarstva i energetike koje je nove kapacitete potrebno graditi.

– Apsolutno je nepotrebno da državno preduzeće EPS troši novac na izgradnju vetroparkova i solarnih panela i ulazi u tu vrstu investicija. Te proizvodne objekte već gradi privatni kapital u Srbiji i nema potrebe da se u isto uključuje i EPS. Mnogo je bolje i racionalnije umesto toga uložiti u izgradnju RHE Bistrica sa čim se još nije krenulo. Trebalo bi posle toga graditi i RHE Đerdap 3. Na taj način bi EPS dobio značajne kapacitete koji bi mogli da balansiraju obnovljive izvore energije u vlasnišvu privatnog kapitala i da to unosno naplaćuje i dodatno obezbeđuje struju za svoje potrebe koju bi otkupljivao od tih proizvođača. Na taj način bi sigurno postao lider u elektroenergetskom sektoru Jugoistočne Evrope – zaključuje on.

Tagovi:
Ministarstvo rudarstva i energetike
Elektroprivreda Srbije ad Beograd
Reverzibilna hidroelektrana Bistrica
Termoelektrana Morava Svilajnac
Termoelektrana Kostolac A
Termoelektrana Nikola Tesla A Obrenovac
RHE Đerdap 3
Termoelektrana Kolubara A Lazarevac
vetropark Kostolac
blok B3 Termoelektrana Kostolac
solarna elektrana Petka
Aleksandar Vučić
Miodrag Kapor
Velimir Gavrilović
obnovljivi izvori energije
Komentari
Vaš komentar

Naš izbor

Nova ograničenja za kupce-proizvođače od danas na snazi Energija

Za RHE Bistrica završen idejni projekat i nekoliko studija - Čekaju se lokacijski uslovi i građevinska dozvola, od naredne godine pripremni radovi Energija, Građevina

Zbog čega se u Srbiji češće vetroparkovi grade u većem kapacitetu od solarnih elektrana? Energija

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike - Srbija ima blago, ali ekonomija ne sme biti ispred zdravlja ljudi Energija, Industrija

Raspisana nabavka za izradu tehničke dokumentacije za izmeštanje državnih puteva za potrebe izgradnje RHE Bistrica Energija, Građevina

Đedović: Prozivodni i prenosni sistem EPS stabilni, kao i tokom kolapsa u regionu Energija

Stigla oprema za vetropark Kostolac Energija, Industrija

Dušan Živković, v.d. direktora kompanije EPS - U OIE projekte ulažemo 5,4 mlrd EUR do 2030. godine Energija

Top priče

01.07.2024.  |  Energija

Nova ograničenja za kupce-proizvođače od danas na snazi

Nova pravila za kupce proizvođače električne energije važe od danas 1. jula, te za za status prozjumera mogu aplicirati domaćinstva za elektrane na krovu snage 10,8 kW, odnosno ostali kupci proizvođači u koje spada kompletna industrija i drugi privredni subjekt mogu aplicirati za elektrane do 150 kW. Prelazni period koji je podrazumevao ograničenja za prozjumere za pravna lica do 5 MW prestao je da važi danas, ali svi koji su proceduru

01.07.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

U centru Vrnjačke Banje gradiće se podzemna garaža - Opština traži koncesionara na 30 godina

01.07.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

01.07.2024.  |  Finansije, Turizam, sport, kultura

ETIAS počinje rad na proleće 2025. godine - Prve promene za putnike stižu već na jesen

01.07.2024.  |  Finansije, Turizam, sport, kultura

02.07.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Prokop još čeka direktnu vezu na autoput - Raspisan novi tender za kontrolu tehničke dokumentacije za izgradnju pristupnih saobraćajnica

02.07.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

30.06.2024.  |  Industrija, Saobraćaj

Kineski Ningbo Zhenyu Technology otvara fabriku u Apatinu - U planu investicija od 50 mil EUR u naredne četiri godine i zapošljavanje 150 radnika

30.06.2024.  |  Industrija, Saobraćaj

03.07.2024.  |  Vesti

Najavljeni konkursi za zapošljavanje 1.312 prosvetna radnika za stalno

03.07.2024.  |  Vesti

30.06.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Uskoro početak prve faze radova na izgradnji železničke pruge Sobovica-Lužnice-krak Batočina - Podnet zahtev za dobijanje građevinske dozvole za pripremne radove

30.06.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

eKapija+

Vidi sve

01.07.2024.  |  Industrija, Saobraćaj, Finansije

Darko Lukić novi generalni direktor Nelt Grupe

01.07.2024.  |  Industrija, Saobraćaj, Finansije

01.07.2024.  |  Vesti

Lidl i WWF započinju ambiciozno međunarodno partnerstvo

01.07.2024.  |  Vesti

28.06.2024.  |  Vesti

Prvo Woman.Comm okupljanje žena u komunikacijskoj industriji u Beogradu

28.06.2024.  |  Vesti

27.06.2024.  |  Industrija, Zdravstvo

Kompanija dm drogerie markt ponovo među najpoželjnijim poslodavcima u Srbiji

27.06.2024.  |  Industrija, Zdravstvo

24.06.2024.  |  Energija

Solarno sušenje mulja - Ekološki prihvatljiva alternativa koja nudi brojne prednosti

24.06.2024.  |  Energija

24.06.2024.  |  Saobraćaj

Holleman Transport: Vaš partner za vangabaritni transport

24.06.2024.  |  Saobraćaj

24.06.2024.  |  Saobraćaj

Od skele do moderne luke - Luka Brčko neiskorišćen potencijal, cilj pretovar 500.000 tona godišnje

24.06.2024.  |  Saobraćaj

21.06.2024.  |  Industrija

Union Šped: Lider u skladištenju opasnih materija po najvišim standardima

21.06.2024.  |  Industrija

Izdvajamo još...

Poslovni saveti
Saveti za optimizaciju poslovnog okruženja
Da li je za frilensere isplativije otvaranje d.o.o. ili prelazak u preduzetnike?
Kako da se obučete za razgovor za posao?
Šest ključnih strategija za uspešno pregovaranje u poslu
StartUp
U Loznici otvoren inovacioni startap centar - Smart City centar
Fond za inovacionu delatnost investira u AI startape - Otvoren novi javni poziv
U konkurenciji više od 170 inovativnih rešenja za StarTech grantove od 50.000 USD
Nišlija osmislio startap koji pomaže muzičarima
Nekretnine - projekti
Na Vračaru se planira gradnja objekta sa 11 trosobnih i petosobnih stanova (FOTO)
U okviru naselja Bekatown u Aranđelovcu planira se zgrada sa 100 stanova i dva poslovna prostora
AS Centar u Aranđelovcu planira zgradu sa dve lamele i 13 stanova (FOTO)
Na zemunskoj "Lakat krivini" gradiće se kompleks od 150.000 m2 - U 8 lamela u planu 1.291 stan, 93 lokala, 1.596 parking mesta...
Investirati u nekretnine?
Koliko koštaju placevi na najtraženijim lokacijama u Srbiji?
Gde se najviše grade i kupuju stanovi u Novom Sadu?
Cene stanova godinama u porastu, a najlakše se prodaju oni najskuplji
Rebec 2024: Beograd očekuje "bum" u gradnji projekata studentskog smeštaja - Socijalno stanovanje kao obaveza

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.