Unapređenje prekograničnog rečnog turizma cilj zemalja u okruženju

Ovog vikenda je održana Treća konferencija parlamentaraca Dunavskog regiona u organizaciju Dunavskog centra za kompetenciju i Narodne skupštine Republike Srbije, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, navedeno je u saopštenju organizatora.

Ovaj projekat, koji ima za cilj unapređenje prekograničnog turizma u srednjem i donjem delu Dunavskog regiona, 2011. godine započeo je novi vid poslovne komunikacije. U pitanju je tzv. ˝ploveća˝ konferencija koja spaja ljude, zemlje i različite tematske oblasti kroz konferencije, sastanke, radionice a sve se dešava na brodu. Na taj način akterima je pružena prilika da razmene iskustva, predstave rezultate, prodiskutuju i usaglase planove vezane za razvoj dunavskog regiona ploveći samim Dunavom.

Kako je istakla Danijela Šili, vodja GIZ-ovog projekta za razvoj turizma na Dunavu zahvaljujući Strategiji Evropske unije za Dunavski region (EUSDR), koja je usvojena 2011. godine, države i ljudi iz 14 podunavskih zemalja posvećeni su izgradnji novog evropskog makro regiona.

- Ovo je veliki izazov koji traži saradnju i strateško angažovanje javnog, privatnog i civilnog sektora društva. Nemačka, ohrabrena od strane partnera iz srednjeg i donjeg Podunavlja prepoznala je ovu potrebu za makro regionom i odlučila da radi na tome. Od 2009. Nemačka Vlada preko Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ podržava uspostavljanje turističke saradnje uz pomoć Dunavskog centra za kompetenciju (DCC). Jedna od uspešnih priča je razvoj novog oblika konferencija koja će istovremeno omogućiti akterima da iskuse Dunav i diskutuju o potencijalima i izazovima. Ploveću konferenciju 2015 zajednički organizuju mnogi partneri - među njima Pokrajinsko Ministarstvo Baden Virtemberga, Ministarstva turizma Bugarske i Rumunije kroz Pa3, ambasada SR Nemačke, Evropski forum Alpbach, Parlament Republike Srbije, Kliensman fondacija Agapedia i još mnogi drugi - rekla je Šili.

Ove godine konferencija je počela 15. juna u bugarskom gradu Ruse, a završava se 25. juna u Beču. Tema prvog dana konferencije u Srbiji bila je ˝Kulturno nasleđe i raznovrsnost kao osnove evropskog identiteta u Dunavskom regionu iz ugla jevrejskog nasleđa i restitucije˝. Drugog dana parlamentarci su konferenciju nastavili na kopnu, iskrcavši se u Smederevu, gde su nastavili diskusiju o rečnom putničkom saobraćaju i održivom turizmu, ali i razgovarali o turističkim potencijalima Smedereva obilazivši znamenitosti ovog grada poput vile Obrenović.

- Smederevo je uvek otvoreno za posetioce kao grad sa bogatom istorijom. 120 000 Smederevaca je danas drhtalo od sreće jer je jedan kruzer pristao u naš grad nakon 40 godina. Brodovi su prolazili kroz Smederevo ali nisu zastajali, pa ste nam danas pružili osećaj da smo na turističkoj mapi i nadu da će Smederevo opet biti turističko mesto. Ovo je početak nove turističke istorije našeg grada- rekla je gradonačelnica Smedereva Jasna Avramović.

Poslanik Evropskog parlamenta Majkl Kramer naglasio je da Srbija, kao deo dunavske strategije, doprinosi izgradnji jakog evropskog makro-regiona.

- Napredak je vidljiv na polju turizma, npr. kroz uspostavljanje Eurovelo 6 trase koja je povećala broj biciklista na 12 000 u 2014. Ipak, to ne može da reši problem transporta: reci kao što je Dunav su potrebne investicije u različite vidove transporta, poput rečnog i železničkog saobraćaja kojim će se povezati ljudi, gradovi, države. Zajedno sa svešću o okolini, makro-regionalna strategija će nam dozvoliti da iskusimo i investiramo u prosperitetnu budućnost - rekao je Kramer.

Vuk Perović, direktor Agencije za upravljanje lukama, je na panelu rekao da je Vlada RS prepoznala činjenicu da su luke i pristaništa prioritetni delovi infrastrukture Republike Srbije, koji omogućavaju transport robe i putnika unutrašnjim vodnim putevima, te su investicije u iste od izuzetnog značaja za razvoj celokupne privrede zemlje.

- Kroz Srbiju godisnje prodje 850 kruzera sa oko 100000 turista. Naš cilj je da se do 2020. godine broj kruzera uveća na preko 1000 kruzera a na tur operaterima je prilagode programe putovanja da budu atraktivniji i konkurentniji postojećoj ponudi - naglasio je Perović.