NavMenu

(NOMINACIJA ZA NAGRADU AUREA 2017): Elektrovat - Primena najbolje prakse u izgradnji MHE Beli kamen

Izvor: eKapija Ponedeljak, 27.03.2017. 15:44
Komentari
Podeli
Beogradska kompanija Elektrovat pustila je u septembru 2016. godine u rad prvu od planirane tri minihidroelektrane na Crnom Rzavu, u kojoj su primenjene nove tehnologije u zahvatanju i transportu vode, koje do sada nisu korišćene u Srbiji.

Reč je o novoj građevinskoj koncepciji vodozahvatne pregrade tipa COANDA, koja svodi na najmanju moguću meru najteže probleme iz prakse zahvatanja vode, te primeni PVC cevi velikih prečnika (1,8 metara) izrađivanih na licu mesta tehnologijom "spiralnog motanja", što obezbeđuje neuporedive uštede u transportu.

Mala hidroelektrana Beli kamen je protočna elektrana, snage 1,68 MW. Projektovana je da radi bez posade, odnosno implementirani su daljinsko upravljanje i nadzor koji se mogu kompletno obavljati sa bilo koje destinacije gde postoji pristup internetu.

Elektrana ima instalisani protok 2,7 m3/s, a godišnji kapacitet je 6,5 gigavat časova električne energije.

Kompanija Elektrovat ima status povlašćenog proizvođača električne energije. Priključak na sistem Elektroprivrede Srbije je na 35 kV naponskom nivou na pragu elektrane, a od puštanja u rad EPS-u je isporučeno 2.347 megavat časova. Izgradnjom dve nove planirane elektrane, kapaciteti će biti duplirani, a prihodi kompanije i dodatno uvećani.

Mala hidroelektrana Beli kamen izgrađena je i funkcioniše u punom projektovanom kapacitetu po svim ekološkim standardima razvijenih zemalja (obavezni protok, zaštita flore i faune, minimalni loš uticaj na prirodno okruženje), a njenom izgradnjom urađeni su i infrastrukturni preduslovi za izgradnju drugih malih hidroelektrana (oko 9), koje su planskim aktima predviđene za gradnju na rekama Crni Rzav, Ribnica i Jablanica.

Ukupna vrednost investicije iznosila je 5,2 mil EUR.

INOVATIVNOST

(Foto: Shutterstock.com)
MHE Beli kamen predstavlja primer najbolje prakse u gradnji malih hidroelektrana, u nju je ugrađena najsavremenija oprema vrhunskih svetskih proizvođača, a primenjene su nove tehnologije u zahvatanju i transportu vode koje do sada nisu korišćene u Srbiji.

Prva od novina zasniva se na novoj građevinskoj koncepciji vodozahvatne pregrade, tipa COANDA, koja na najmanju moguću meru svodi najteže probleme iz prakse zahvatanja vode - minimalno suprotstavljanje energiji vodotoka na mestu pregrađivanja, minimalno remećenje režima voda i značajno manju ugradnju konstruktivnih materijala (čelik-beton).

Novina je bazirana na teoriji plutajućeg taloga. Jednačinom se određuje kriva po kojoj se pravi rešetka, tako da sav talog bujičnih voda prelazi preko nje, a kroz rešetku u sistem ne može ući talog veći od jednog milimetra. Svaka sledeća veća voda nosi zaostali nanos sa rešetke, jer je pod nagibom. To rešenje koristi se u Švedskoj i Kanadi, postoji par rešetaka i u Austriji, a inženjeri kompanije Elektrovat prvi su u Srbiji konstruisali ovakvu rešetku za potrebe ove hidroelektrane.

Ovim je:

- Potpuno eliminisan problem vučenog nanosa;
- Eliminisan problem taloženja lišća, plutajućih predmeta, plastičnih predmeta, kesa i ostalih nečistoća koje nosi reka;
- Primenjena rešetka je "ekološka", jer sprečava ulazak sitnih vodenih životinja u cevovod (rešetka propušta u sistem samo čestice manje od 1 milimetra);
- Primenjena rešetka se naziva "samočisteća", jer njeno čišćenje traži minimalno i samo povremeno angažovanje (izuzev algi koje se moraju mehanički čistiti);
- Primenjena rešetka je samoodmrzavajuća i normalno funkcioniše do -20 stepeni.

Za naše prilike, potpuno novo bilo je i rešenje pri izradi spiralnih cevi od polietilena, radi dovoda vode do vodne komore i cevovoda pod pritiskom. U gradnji elektrane prvi put u Srbiji su primenjene PVC cevi velikih prečnika (1,8 metara) izrađivane na licu mesta po tehnologiji "spiralnog motanja" po licenci Vesbo.

Naime, za cevi prečnika većeg od od 1.200 milimetara, problem je transport. Budući da kod nas ne postoji njihova proizvodnja, one se transportuju iz Turske, a cena prevoza je najčešće veća od vrednosti samih cevi. Prvi put u Srbiji, međutim, kompanija Elektrovat je primenila izradu ovakvih cevi na mestu ugradnje - iz Turske je dopremljen repromaterijal i pomoću prilično jednostavnih mašina, cevi prečnika do 1.800 milimetara, u dužinama po potrebi, namotavane su na samom gradilištu, što je značajno smanjilo troškove. Istovremeno, zbog obima cevi u njima je napravljena i mogućnost akumulacije vode, koja se koristi pri malim protocima.

MHE Beli kamen je prva od tri planirane elektrane kompanije Elektrovat na Crnom Rzavu, a izgradnja preostale dve počeće po okončanju administrativnog dela posla. Elektrana je projektovana i izvedena da radi u "kaskadi" sa sledećom nizvodnom elektranom, pošto cevovod ide iz jedne u drugu i ne vraća vodu u reku. Beli kamen na Crnom Rzavu ima dva agregata (sa Frensis turbinama) od 1.220 i 470 kilovata, kao i regulisani bajpas ukupnog protoka prema budućoj nizvodnoj elektrani, koji u slučaju da jedan od agregata nije u redu, može da propusti istu količinu vode za sledeću elektranu.

Prostor elektrane pokriven je sa 11 kamera. Ona je projektovana da radi bez posade, jedan čovek je na povremenom dežurstvu, dok se kompletno upravljanje, parametriranje, nadzor, vizuelno osmatranje velikog broja važnih tačaka na sistemu zahvatanja, prečišćavanja, transporta vode, kao i vizuelna kontrola unutar i izvan objekata vrše daljinski.

Mala hidroelektrana Beli kamen je snage 1,68 MW. Ima instalisani protok 2,7 m3/s, korisni pad je od 73 do 75 metara, a obavezni protok je 140 l/s. Elektrana ima izuzetno visok stepen iskorištenja raspoloživog hidropotencijala i projektovana je da radi četiri decenije pre prvog remonta

Priključak na sistem EPS-a je na 35 kV naponskom nivou na pragu elektrane. Ovaj vod je projektovan i izveden za potrebe svih malih elektrana u slivu Crnog Rzava. Njegova dužina je 11,6 km i direktno transportuje energiju preko TS Zlatibor 3, prema trafostanici višeg naponskog nivoa 110 kV.

Godišnje Beli kamen može da proizvede 6,5 gigavat časova električne energije, a izgradnjom dve nove minihidroelektrane kapaciteti će biti duplirani.

DRUŠTVENA KORISNOST

(Foto: isak55/shutterstock.com)
Mini hidroelektrana Beli kamen izgrađena je u potpunosti prema biznis planu i u prvih 6 meseci rada praktično je pokazala sve projektovane performanse.

Primenjena su sva tehnološka rešenja koja su proklamovana u strategijama korišćenja obnovljivih izvora energije Republike Srbije i striktno su ispoštovani svi uslovi u pogledu očuvanja životne sredine - obavezni protok, biološki minimum, zaštita vodotoka i priobalja od erozije i remećenja prirodnog toka, zaštita rečne flore (koanda rešetka), riblja staza, minimalna, praktično zanemarljiva šteta na rastinju, minimalna buka, nema otpadnih štetnih materija, ulja, nafte, maziva. Ugrađen je suvi transformator i ispoštovana zaštita izvora lekovite vode, koja čini značajan potencijal tog kraja...


Ovim projektom kompanija Elektrovat dala je i svoj doprinos uvećanju udela obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji struje, te je približila našu zemlju ostvarenju postavljenog cilja od 27% udela OIE u bruto finalnoj potrošnji energije do kraja 2020. godine.

Dodatni značaj projekta je u rekonstrukciji i izradi novih 40 kilometara šumskih i seoskih puteva, čime je značajno olakšana zaštita lokaliteta od požara koji su česti u Zlatiborskom kraju i omogućen normalan pristup velikom broju parcela, pašnjaka i šuma koji do tada nije bio moguć.

MHE Beli kamen prva je u nizu od nekoliko malih hidroelektrana (oko 9) koje su planskim aktima predviđene za gradnju na rekama Crni Rzav, Ribnica i Jablanica. Izgradnjom ove elektrane praktično je omogućena gradnja svih ostalih elektrana, budući da su u najvećem delu urađeni infrastrukturni preduslovi za ostale MHE (35 kV priključni vod, optički kabl, pristupni putevi...).

Projekat je pihvaćen i podržan od lokalnog stanovništva, mesnih zajednica Donja Jablanica i Semegnjevo, te lokalne samouprave Čajetina - kao projekat od posebnog značaja. U toku izgradnje elektrane angažovano je lokalno stanovništvo po raznim osnovama, a ljudi iz neposrednog okruženja angažovani su i na poslovima osnovnog održavanja, fizičkog nadzora i obezbezbeđenja hidroelektrane.

FINANSIJSKI POTENCIJAL

(Foto: Syda Productions/shutterstock.com)
Implementacijom inovativne i tehnologije svetskih proizvođača, kompanija Elektrovat je proklamovala kao svoj prvenstveni cilj permanentno povećavanje sposobnosti da se izdvoji od konkurencije i bude "jedna od najboljih" u svom polju.

MHE Beli kamen puštena je u rad u septembru 2016. godine (izgradnja je nakon dobijanja svih potrebnih dozvola trajala oko 14 meseci), od kada kompanija ima status povlašćenog proizvođača, te poseduje ugovor sa EPS-om o proizvodnji i plasmanu električne energije.

Godišnja proizvodnja je 6,5 gigavat časova, struja se prodaje po ceni od 10,37 evrocenti, što za kompaniju predstavlja godišnji prihod od oko 670.000 EUR. Elektrana se svrstava u red srednje profitabilnih manjih elektrana, a izgradnjom dve nove planirane minihidroelektrane, ukupnog kapaciteta 6.000 megavat časova, kapaciteti će biti duplirani, a prihodi kompanije dodatno uvećani.

U izgradnju MHE Beli kamen uloženo je 5,2 mil EUR, i očekivanja su da će se ulog vratiti za 10-12 godina. Izgradnjom još dve MHE na Crnom Rzavu ukupna investicija će dostići 9 mil EUR.

Elektrovat posluje od 1990. godine sa primarnim delatnostima u oblasti elektroenergetike, automatizacije i upravljanja proizvodnim procesima. Ima 80 zaposlenih, od čega više od 30 inženjera.

Za potrebe izgradnje i rada MHE Beli kamen osnovano je preduzeće Zlatiborske elektrane, a u okviru Elektrovata od 2011. kao ćerka firma posluje i kompanija SNE Energy, sa sedištem u Čačku koja je licencni partner Schneider Electrica za proizvodnju srednjenaponskih postrojenja i opreme pod brendom ove kompanije.

Ukoliko je izgradnja MHE Beli kamen Vaš favorit za investiciju godine, glasanje možete obaviti na zvaničnom sajtu nagrade Aurea.
Komentari
Vaš komentar

Top priče

14.11.2024.  |  Saobraćaj, Finansije

Do oktobra 2026. planira se ukidanje zelenog kartona za putovanja u okviru svih zemalja CEFTA regiona

U vezi sa nedavnim medijskim izveštavanjem o osiguranju od autoodgovornosti prema trećim licima (MTPL) i zelenom kartonu, Sekretarijat CEFTA, saopštio je da želi javnosti da pruži jasne i detaljnije informacije o ovoj temi. Naime, kako podsećaju, Zajednički komitet CEFTA je usvojio Preporuku 1/2024 9. oktobra 2024. godine, koja Stranama CEFTA sporazuma predlaže mere za unapređenje procesa osiguranja od autoodgovornosti prema trećim

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.