Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Blaga zima nagomilala zalihe ogrevnog drveta i peleta - Proizvođači traže pomoć države

Izvor: RTS Sreda, 03.04.2024. 11:42
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: tchara/shutterstock.com)Ilustracija
Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić rekao je za RTS da je blaga zima uticala na pad potrošnje, samim tim i pad potražnje za ogrevnim drvetom, ali i drugim tipovima drvnih goriva. U ovom trenutku cene su niže između 700 i 1.500 dinara po jednom prostornom metru, u zavisnosti od regiona. Cene peleta su niže za 4.000 do 6.000 dinara, odnosno između 15 i 20 procenata u poređenju sa cenama koje su bile sredinom januara ove godine, navodi Glavonjić.

Na stovarištima konačno znatnija pojeftinjenja ogreva - cena drva niža je i do 15%, a peleta 20%. Blaga zima donela je i velike glavobolje proizvođačima a posebno peletarima.

U fabrikma su nagomilali zalihe a sada se suočavaju i sa padom cena jer je zbog manje tražnje u čitavoj Evropi gotovo stao izvoz.

Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da je u ovom trenutku snabdevenost tržišta izuzetno dobra i da na stovarištu ima svih vrsta drvnih goriva u dovoljnim količinama.

- Blaga zima uticala je na pad potrošnje, samim tim i pad potražnje za ogrevnim drvetom, ali i drugim tipovima drvnih goriva. To je uticalo i na pad cena. Cene padaju već četvrti mesec zaredom. Poslednje pojeftinjenje ogrevnog drveta dogodilo se 1. aprila, što nije prvoapriliska šala. Zaista su cene ogrevnog drveta snižene i u ovom trenutku cene su niže između 10 i 15 procenata u poređenju sa cenama koje su bile sredinom januara ove godine - rekao je Glavonjić.

Profesor kaže da to znači da su cene u ovom trenutku niže između 700 i 1.500 dinara po jednom prostornom metru, u zavisnosti od regiona.

Tako, na primer, najveće pojeftinjenje drveta zabeleženo je u regionu Zapadne Srbije i Šumadije. U ovom trenutku cene su niže između 1.000 i 1.500 dinara, dok je u Beogradu to sniženje bilo između 700 i 1.100 dinara.


Još jedno pojeftinjenje drveta u narednim mesecima

Imajući u vidu izuzetno smanjenu potražnju, velike zalihe i kod proizvođača i u kanalima prodaje, realno je očekivati još jedno pojeftinjenje ogrevnog drveta u narednim mesecima, najavio je Glavonjić.

Kada će to biti, tačno teško je reći, u ovom trenutku, imajući u vidu da je poslednje pojeftinjenje bilo pre dva dana, dodaje on.

I stanje u fabrikama peleta, koje koriste ogrevno drvo za svoju proizvodnju, je takvo da su njihova stovarišta puna, jer su mnoge fabrike peleta skoro u potpunosti prekinule snabdevanje ogrevnog drveta, rekao je profesor.


Fabrike peleta suočavaju se sa padom proizvodnje, kakve su cene

U 2023. godini, proizvodnje peleta je pala prvi put ispod 400.000 tona, što je za oko 20 odsto manje u poređenju sa 2021. godinom koja se smatra rekordnom godinom po proizvodnji peleta u Srbiji.

Blaga zima, pad potražnje uticali su i na pad cena. U ovom trenutku cene peleta su niže za 4.000 do 6.000 dinara ili između 15 i 20 procenata u poređenju sa cenama koje su bile sredinom januara ove godine, navodi Glavonjić.

Naveo je primer da se cene sertifikovanog peleta domaćih proizvođača na većini stovarišta kreću između 25.700 i 28.500 dinara. Međutim, ima da se kupi i za 22.000 dinara.

To je jedan od paradoksa ove teške krize koje je pogodila fabrike peleta od kojih su neke bile prinuđene da prodaju pelet ispod cene koštanja da bi došle do obrtnih sredstava kako bi mogle da isplaćuju rate kredita, lizinga i svih ostalih troškova koje imaju u ovom trenutku, objasnio je Glavonjić.


Peletari su tražili podršku Vlade, gde je rešenje

Od šest velikih fabrika za proizvodnju peleta svega jedna fabrika je radila od početka godine do danas, dok ostale fabrike ili nisu radile ili su radile sa prekidima.

- Proizvođači su se obratili Vladi Srbije za pomoć, Vlada je pokazala veliku zainteresovanost da im pomogne. Proizvođači su izneli svoje probleme, izneli su i predloge rešenja i zajedno sa predstavnicima Vlade se u ovom trenutku traže određene mere i očekujemo da će one biti donete u najkraćem roku - naveo je Glavonjić.


Prevazići krizu zaliha

U Srbiji postoji 91 aktivni proizvođač peleta, od toga najveći broj su u grupi malih i srednjih proizvođača kako po kapacitetima, tako i po veličini proizvodnje na godišnjem nivou.

Prema njegovim rečima, najvažnije je da mere koje Vlada bude donela "zaista u kratkom roku" pomognu fabrikama da prežive "krizu zaliha", jer je jako bitno da sačuvamo domaću proizvodnju zato što je ona okosnica domaće potrošnje.

Podseća da je Srbija najveći potrošač peleta u jugoistočnoj Evropi sa godišnjom potrošnjom između 450.000 i 490.000 tona.

Firme:
Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu
Tagovi:
Šumarski fakultet
Branko Glavonjić
pelet
ogrevno drvo
fabrika za proizvodnju peleta
Komentari
Vaš komentar

Naš izbor

Gradiška, grad drveta - Godišnji izvoz premašio 100 mil EUR Energija, Industrija, Građevina

Krađa šume unosan biznis - Stabla koja niko ne čuva laka meta za lopove Agro

Koncesione naknade za crnogorske šume mogle bi biti manje za 20% Agro

Pale cene ogrevnog drveta i peleta - Evo šta se očekuje do kraja zime Energija, Finansije

Uprkos blokadi Prištine, suficit u razmeni sa članicama Cefte - Najviše izvozimo struju, naftu, bezalkoholna pića, prerađevine od žitarica... Finansije

Novi Pazar i Tutin od države dobili oko 14 miliona dinara za ekološke projekte Finansije

Novi zakon o šumama u Crnoj Gori ukida pogubne koncesije Agro

Šume RS izgubile milione maraka, preti se smenama i smanjenjem plata Agro, Energija, Industrija, Finansije

Top priče

19.11.2024.  |  Građevina, Turizam, sport, kultura

Na listi najružnijih zgrada u Evropi 1. mesto zauzela građevina iz Prištine, a 12. kulturno dobro iz Beograda

Lepota je u oku posmatrača, a neki posmatrači su zgradu biblioteke u Prištini već tri puta uvrstili na listu najružnijih zgrada u Evropi. Dok je za većinu stanovnika s područja bivše Jugoslavije brutalistička arhitektura sasvim uobičajena pojava, za ostatak sveta očigledno je to fenomen koji ne prestaje da intrigira. Sa svojih 99 staklenih kupola, protkanih belim mrežastim okvirima i gvozdenim poklopcem, Narodna biblioteka u

21.11.2024.  |  Građevina

Inženjerska komora Srbije povodom pogibije u Novom Sadu: Osuđujemo svaki profesionalni propust

21.11.2024.  |  Građevina

19.11.2024.  |  Industrija

Savet Goldman Saksa posle Trampove pobede: Idite na zlato

19.11.2024.  |  Industrija

21.11.2024.  |  Agro

Česi predlažu Srbiji saradnju u uzgoju goveda

21.11.2024.  |  Agro

18.11.2024.  |  Vesti

Kineski privrednici merkaju jug Srbije za nove investicije - Prvi sastanak održan u Vranju

18.11.2024.  |  Vesti

18.11.2024.  |  Vesti

Na ovim lokacijama u Beogradu porašće cena kvadrata

18.11.2024.  |  Vesti

18.11.2024.  |  Industrija, Saobraćaj

Grad Beograd neće potpisati aneks ugovora o izmenjenom obračunu načina rada prevoznika, ali razmišlja se o ukidanju standardnog reda vožnje

18.11.2024.  |  Industrija, Saobraćaj

eKapija+

Vidi sve

21.11.2024.  |  Industrija, Zdravstvo

Humanitarno stand-up veče - Tradicionalni dm Movember u znaku podrške muškom zdravlju

21.11.2024.  |  Industrija, Zdravstvo

21.11.2024.  |  Vesti

U susret konferenciji FMBAS asocijacije - Zašto je bitan facility management?

21.11.2024.  |  Vesti

18.11.2024.  |  Finansije

Srpski startapi hoće u Mongoliju – Tržište Dalekog istoka veliki potencijal za inovativna preduzeća

18.11.2024.  |  Finansije

15.11.2024.  |  Industrija, Finansije, Zdravstvo

Da li osvetljenje u kancelariji utiče na učinak zaposlenih?

15.11.2024.  |  Industrija, Finansije, Zdravstvo

14.11.2024.  |  Industrija

Novi METRO logističko-distributivni centar u Dobanovcima

14.11.2024.  |  Industrija

14.11.2024.  |  Industrija, Saobraćaj, IT, Telekomunikacije

Krone komercijalna vozila - Od sada s elektronskim tovarnim listom eCMR

14.11.2024.  |  Industrija, Saobraćaj, IT, Telekomunikacije

13.11.2024.  |  IT, Telekomunikacije

NextSilicon tim srpskih inženjera učestvovao u razvoju prvog inteligentnog računarskog akceleratora na svetu

13.11.2024.  |  IT, Telekomunikacije

13.11.2024.  |  Finansije

Održivo poslovanje: Jedini siguran temelj za uspeh

13.11.2024.  |  Finansije

Izdvajamo još...

Filantropi
Humanitarno stand-up veče - Tradicionalni dm Movember u znaku podrške muškom zdravlju
Unicef: Budućnost detinjstva visi o koncu ukoliko se nešto hitno ne preduzme
Humanitarna organizacija Svi za Kosmet 10. put prikuplja paketiće za decu na Kosovu i Metohiji
Raspisan konkurs za dodelu priznanja "Dobročinitelj"
Investirati u nekretnine?
Šta podiže, a šta spušta vrednost nekretnine u Srbiji?
Iznajmljivanje stana na sat sve popularnije u Beogradu
Na ovim lokacijama u Beogradu porašće cena kvadrata
Pogledajte cene stanova i kirija u Podgorici, Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Ljubljani
Cirkularna ekonomija
Kako tekstilni otpad rešava velike probleme građevinarstva?
Zabrana besplatnih plastičnih kesa u marketima dovela do veće kupovine
"Neviđena kriza" u evropskom sektoru za sortiranje i reciklažu tekstila – Gore nego tokom pandemije
Skoro 12% materijala u EU potiče od reciklaže
Poslovni saveti
Pet tajni uspeha na radnom mestu
Zašto "treba da si srećan što si ovde" način razmišljanja šteti vama i vašoj karijeri?
Nemojte prihvatiti ovakav posao, čak i ako ste očajni
Koju meku veštinu imaju najbolji zaposleni?

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.