Ilustracija (Foto: Andrey_Popov/shutterstock.com)
Knjigovodstvena agencija
Došen objavila je inicijalne informacije u vezi sa poslovnim, radno-pravnim i poreskim implikacijama situacije nastale usled pandemije koronavirusa. Pojašnjenje je napravljeno za potrebe privatnog zdravstva u saradnji sa Stomatološkom komorom Srbije, ali se odnosi na sve preduzetničke oblike poslovanja, ne samo na zdravstvo.
Potencijalna rešenja u dopisu zasnovana su na trenutno aktuelnoj regulativi i postojećim zakonima i mogu pružiti okvir za planiranje i razmatranje opcija, u iščekivanju daljih mera Vlade, koje je, kako navode predstavnici svih privrednih sektora, potrebno uskoro doneti, pre svega kada je reč o plaćanju poreza i doprinosa na zarade.
U nastavku prenosimo preporuke agencije Došen.
Privremene odjave
Moguće je izvršiti privremenu odjavu delatnosti na način da za osnivače-preduzetnike bude obustavljeno plaćanje poreza i doprinosa. Privremena odjava ne može značiti i prestanak obaveza za plaćanje poreza i doprinosa za zaposlene. Zaposleni ostaju zaposleni.
Problem sa privremenom odjavom bez plaćanja poreza i doprinosa za osnivače jeste to što u tom scenariju prestaje zdravstveno osiguranje za osnivača i članove porodice koji su preko njega/nje osigurani. U doba pandemije, ovo verovatno nije najbolje rešenje. U slučaju ovakve odjave prestaje i penziono osiguranje, ali verujemo da je to manji problem od zdravstvenog.
Za osnivače koji su u režimu poslovnih knjiga, postoji opcija da se prekine sa isplatom lične zarade i da se plaćaju minimalni doprinosi za osnivača, čime se čuva status osiguranika zdravstvenog osiguranja. Za ove procedure se obratite svom knjigovođi.
Privremena odjava je mera koju svakako možemo da posavetujemo ako osećate da promet i interesovanje pacijenata može naglo da otpadne, ali uz razumevanje da se ostaje bez zdravstvenog osiguranja i da zaposleni ostaju zaposleni.
Bitno u vezi procedura privremene odjave jeste da se one mogu realizovati u trenutnoj situaciji gde i dalje rade šalteri pošte i šalteri APR-a (17.3.2020.).
Porezi i doprinosi za zaposlene
U ovom trenutku ne postoji niti jedna situacija u kojoj poslodavac biva oslobođen plaćanja poreza i doprinosa za svoje zaposlene.
Prema odredbama članova 114. do 117. Zakona o radu definišu se svi (i jedini) slučajevi isplaćivanja naknada zaposlenima.
Poslodavac može doneti odluku o prekidu rada usled neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica (čl. 117). Član poručuje da odluku o prekidu rada može doneti nadležni organ ili poslodavac. Dakle, poslodavac može doneti odluku o prekidu rada. Ovaj član takođe navodi da se odluka donosi na osnovu tzv. opšteg akta.
Članom 8 Zakona o radu, kao opšti akt se definiše kolektivni ugovor ili pravilnik o radu. Oba ova dokumenta nisu u obavezi da imaju male organizacije (manje od 10 zaposlenih). Tako, dakle za male organizacije, umesto tzv. opšteg akta treba za osnov uzeti ugovor o radu, tj. aneks ugovora o radu.
Postojeći ugovori o radu mogu se smatrati osnovom iz koga proističe mogućnost da poslodavac donese odluku o prestanku rada, jer za sva prava i mogućnosti, koja eksplicitno nisu definisana u Ugovoru, primenjuje se direktno Zakon o radu.
Za vreme ovakvog prekida rada, koji je izazvan smanjenjem obima posla i bez krivice zaposlenog (slučaj više sile – pandemije), zaposleni ima pravo na 60% prosečne zarade u poslednjih 12 meseci u trajanju do 45 radnih dana. Izuzetno, ovaj rok se može produžiti (član 116).
Shodno bi se plaćalo i 60% poreza i doprinosa. Dakle, za prekid rada je dovoljna samo Odluka poslodavca. Ovo je jedina opcija koja podrazumeva smanjenje troškova u vezi sa radnom snagom, a da se ne govori o otpuštanju radnika.
NAPOMENA u vezi sa ovim scenarijom je da se on može odnositi samo na zarade koje su veće od minimalne propisane zarade (33.175,00 dinara neto), i da isplaćene sume ne mogu biti manje od ove sume. Dakle, ukoliko su zaposleni prijavljeni na minimalne zarade, onda ovaj scenario ne donosi uštede, jer se po Zakonu ne mogu isplatiti zarade koje su manje od minimalne.
Druge opcije
Opcija – Godišnji odmor
Postoji mogućnost proglašenja kolektivnog godišnjeg odmora. Zaposlenom se može ponuditi korišćenje godišnjeg odmora za vreme dok traje vanredno stanje ili se može doneti rešenje o korišćenju kolektivnog godišnjeg odmora za vreme trajanja vanrednog stanja. Kada je zaposleni na godišnjem odmoru, pripada mu pravo na naknadu zarade za vreme korišćenja godišnjeg odmora u visini 100% od prosečne zarade u prethodnih 12 meseci.
Opcija – Neplaćeno odsustvo
Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), ali samo u veoma specifičnim situacijama – odsluženje vojnog roka, upućivanje na rad u inostranstvu izbor na funkciju, odsluženje kazne zatvora. Dodatno, neplaćeno se daje na osnovu zahteva zaposlenog.
Otpuštanje radnika
Snažno savetujemo da se ne upuštate u otpuštanje radnika u ovom trenutku.
Verujemo da će Vlada doneti nove mere i razjasniti situaciju u vezi sa radno-pravnim i poreskim aspektima novonastale krize. Otpuštanje radnika u ranoj fazi razvoja situacije potencijalno može da se vrati i kao bumerang – formalno pravno i reputaciono. Mišljenja smo da bi otpuštanje radnika usled epidemije bilo suprotno odredbama člana 179. Zakona o radu.
Fiskalne kase
Pitanje fiskalnih kasa je direktno u vezi sa radnim vremenom i kontinuitetom rada u organizaciji. Ukoliko se budu donosile odluke o prekidu rada, ili ukoliko Vlada donese sličnu odluku (npr. smanjenje radog vremena ili prekid rada), shodno tome i na tehničkom nivou će se rešavati i pitanje funkcionisanja fiskalnih kasa.
Opšta i bitna informacija o plaćanju poreza i doprinosa na plate zaposlenih
U ovom trenutku, čekajući potencijalno nove mere Vlade, moramo da usmerimo pažnju na to da u Srbiji nikada do sada nisu bile uvedene olakšice u vezi sa plaćanjem poreza i doprinosa u sličnim slučajevima. Pun iznos poreza i doprinosa se plaćao i za vreme NATO agresije i bombardovanja 1999. godine. Olakšice nisu postojale ni za vreme krize hiperinflacije niti u bilo kom drugom trenutku u posednjih 30 godina.
Sa druge strane, vremena su se promenila, i u trenucima kada se dešava ova – za celu planetu – nova situacija sa pandemijom novog virusa, Vlade širom sveta donose brojne mere zaštite malih srednjih preduzeća i preduzetnika.
Tako dakle, imamo tridesetogodišnje iskustvo koje govori da država nikad nije popustila i sadašnju globalnu situaciju u kojoj Vlade širom sveta kopiraju mere jedna od drugih.
Moguće je da će Vlada Republike Srbije odlučiti da čuje glas strukovnih udruženja i privrednika, i/ili kopira ili prilagodi neke od mera koje se primenjuju u EU, susedskim zemljama ili koje se primenjuju u Kini.
Neke od mera koje se primenjuju u inostranstvu
- Grejs period na plaćanje poreza i doprinosa za radnike i osnivače
- Odlaganje plaćanja drugih poreza za osnivače – razlika poreza na samostalnu delatnost i poreza na ukupan prihod građana (za mnoge od vas oba poreza pristižu u rokovima 15.4. i 15.5.)
- Mogućnost odlaganja plaćanja anuiteta pristiglih kredita
- Olakšavanje funkcionisanja elektronskim putem (u našem primeru - da privremena odjava da se vrši potpuno elektronski)
- Država da plati odsustvo jednog od roditelja, kako bi omogućila čuvanje dece u slučaju obustavljene nastave
- Davanje direktne finansijske podrške malim biznisima
- Poreski krediti i poreski ’raspusti’ (tax holidays) i razne vrste poreskih olakšica za vreme trajanja krize.
I.M.
Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Četvrtak, 19.03.2020.
Komentari
