Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Gamzigrad čeka zakon o banjama - Sudbina rehabilitacionih centara u Srbiji i dalje neizvesna

Izvor: Politika Nedelja, 19.02.2017. 14:33
Komentari
Podeli
Gamzigradska banja (Foto: gamzigradskabanja.org.rs)Gamzigradska banja
Na obali Crnog Timoka, odakle se vidi planina Rtanj, pet kilometara od carske palate Feliks Romulijana, gde je stolovao imperator Gaj Galerije, i 10 kilometara od Zaječara, nalazi se Gamzigradska banja.

U prelepom brdovitom ambijentu, kao stvorenom za odmor, šetnju i rekreaciju, sa lekovitom vodom koja isceljuje mnoge bolesti, Gamzigrad je danas, kao i ostalih dvadesetak rehabilitacionih (RH) centara u Srbiji, daleko od "carske pozicije" u turizmu, kakva bi priličila ovakvom biseru.

Naprotiv, sa obližnjim hotelom u procesu privatizacije i stečaju, sa zgradom specijalne bolnice starom četiri decenije, u ovoj ustanovi najviše strahuju da i njih ne zadesi slična propast, kaže direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju Gamzigrad u Gamzigradskoj banji dr Rade Kostić, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije.

- Naša bolnica je započela sa radom 1978. i ne pokriva samo endokrine bolesti, gde su glavni Zlatibor i Čigota, i disajne puteve, za šta je Sokobanja. Radimo ortopedska opšta degenerativna stanja i anomalije dečjeg uzrasta, posebno oboljenja perifernih krvnih sudova i vibracionu bolest - naglašava dr Kostić, koji već tri decenije radi u ovoj banji, a na njenom čelu je od 2001. godine.

U Gamzigradu leče vaskularna oboljenja uz pomoć termomineralne vode temperature 42 stepena Celzijusa, koja sadrži vodonik-sulfid. Dobijaju je iz neiscrpnog izvora, sa dubine od 303 metra.

- Koristimo našu vodu u zatvorenom bazenu, gde postoje aparati za podvodnu masažu, zatim u mineralnim kadama i kadama sa galvanskom strujom, takođe opremljenim masažerima, kao i različitim vrstama kupki. Imamo i veliku Habard kadu sa dizalicom, za teško pokretne i nepokretne pacijente - objašnjava direktor.

Bolnički stacionar opremljen je sa 235 postelja, od čega 90 ugovaraju sa RFZO, pružajući pacijentima boravak i kompletan medicinski tretman, navodi doktor Kostić.

- Sve ostalo je tržišno opredeljeno, uključujući i dve vikend kućice, koje koristimo tokom leta. Dolaze nam pacijenti iz cele Srbije, pogotovo kada je reč o vaskularnoj patologiji, jer smo u tom segmentu jedinstveni. Od pre deset godina uveli smo hiperbarične komore i danas imamo dve. Pun pansion sa tretmanom u hiperbaričnoj komori kod nas sada košta 7.000 dinara, a u zavisnosti od indikacija, neophodno je između 5 i 10 tretmana. O našim pacijentima brine 11 lekara specijalista i jedan magistar kardiolog, kao i četiri mlada stručnjaka na specijalizaciji i tim od 32 fizioterapeuta, od čega 27 viših. Naravno, i medicinske sestre – kaže Kostić.

Specijalna bolnica Gamzigrad je samofinansirajuća institucija. Prema rečima direktora, ranije su preko aranžmana sa RFZO ostvarivali godišnje oko 100 miliona dinara prihoda, a na tržištu još toliko.

- Sada se struktura promenila, pa smo od oko 200 miliona dinara prošlogodišnjih prihoda, 120 miliona realizovali preko fonda, a ostalo na tržištu. Imamo 120 zaposlenih i polovina prihoda nam odlazi na plate. Ova zgrada od 5.500 kvadrata traži dosta ulaganja. Problemi su slični kao i u drugim banjama, to su ravan krov i termoizolacija - pojašnjava Kostić.

(Foto: gurinaleksandr/shutterstock.com)
U Gamzigradskoj banji uspevaju da održe kvalitet zdravstvene usluge, da školuju kadar i sve to iz sopstvenih sredstava, naglašava direktor Kostić, kome je situacija u srpskim banjama dobro poznata, kao članu Upravnog odbora Udruženja rehabilitacionih centara Srbije.

- Sve što je urađeno u vezi sa privatizacijom, ispostavilo se da je loše urađeno. Kod nas je ovde u procesu privatizacije hotel Romulijana, koji je u fazi raspadanja. Imaju stečajnog upravnika, a za nas je najveći problem što je ovo preduzeće većinski vlasnik okolnog zemljišta. Zato je ovde sve stalo. U susedstvu imamo loša iskustva sa privatizacijom banja u BiH i Rumuniji – kaže Kostić.

Prema njegovim rečima, pre desetak godina započela je privatizacija domaćih centara:

- Najpre su bile Koviljača i Sokobanja, kao i Vrnjačka i Ribarska banja. Srećom, uz pomoć medija i Fonda PIO, koji je tužio državu i RH centre, taj sunovrat je zaustavljen. Sada smo se svi orijentisali na tržište, uz onaj deo pacijenata koji dolaze na lečenje preko RFZO. S obzirom na to da nam je osnivač Ministarstvo zdravlja, mi ne upravljamo sobom, iako smo prepušteni sami sebi i prinuđeni da se snalazimo kako umemo - objašnjava Kostić.

Drugi problem je, naglašava on, što su nestale velike državne banke koje su im bile oslonac.

- Od tada radimo preko državnog trezora. Odsečena nam je mogućnost da uzmemo kredit. Ministarstvo zdravlja ne dozvoljava da založimo ni deo imovine i tako nemamo garanta. Nijedna banka neće da stane iza nas, jer ne radimo preko njih, već preko trezora. Mi smo zaista u najtežoj situaciji. Ko izgubi bitku bude privatizovan, kao što su na žalost Vrdnik ili Kuršumlijska banja. Kod privatizacije se gubi ugovor sa državom, odnosno zdravstveni sadržaj – objašnjava Rade Kostić

Banjama treba neko da ih finansijski podrži, jer su, kako tvrdi dr Kostić, došli do ivice.

– Sada je pitanje ko treba da uđe kao partner, i u kom odnosu. Na primer, Gamzigradska banja nije registrovana kao banjsko-klimatsko lečilište. Srbija nema zakon o banjama, koji bi obavezivao lokalnu samoupravu na čijoj je teritoriji izvor lekovite vode, da o njemu brine i ulaže u razvoj infrastrukture. Tako je svuda u svetu, ali ne i kod nas. Država mora to da uredi i stavi pod strogu kontrolu i zaštitu lekoviti faktor, odnosno izvore termomineralne vode. Tu ne sme biti kompromisa. Kad svako bude znao svoje mesto i ulogu, tada će svi da budu na dobitku od korišćenja ovog blaga - dodaje Kostić.

Po njegovom mišljenju, specijalne bolnice treba da budu okosnica svih banja, a oko njih da se grade najraznovrsniji komercijalni sadržaji. U to treba, kao suinvestitore, uključiti i državu i privatne firme.

- To je put kojim su krenuli Mađari i postigli velike uspehe. Isto je i u Sloveniji. Lokalna samouprava i država treba da budu oslonac i stub razvoja, a ne da se prepušta privatnicima. Epicentar treba da budu specijalne bolnice i medicinska struka, a oko nas u koncentričnim krugovima treba pustiti druge da stvaraju i ulažu, razvijajući hotelske i zabavne sadržaje za odmor i rekreaciju – naglašava Kostić.

Šansa za razvoj sela i čitave okoline

Preko leta usluge Gamzigradske banje koristi u proseku oko 400 ljudi dnevno, kaže on i dodaje da zato žele da lokalna samouprava uredi pijacu, gde bi gosti mogli da kupuju sve što im treba.

- Tu bi meštani iz okolnih sela mogli da ponude svoje proizvode. Od mleka i sira, preko čajeva sa Rtnja, suvenira i domaće radinosti, do voća i povrća. Da ne pričamo o tome da možemo mnogo više da koristimo neposrednu blizinu Felix Romuliane, gde dolaze turisti iz celog sveta, kao i okolnih manastira, Siemensove hidroelektrane iz 1906. koja i danas radi. Uz malo podrške lokalne samouprave, mnogo toga možemo već sada da realizujemo, a uz ozbiljan plan i strateško ulaganje, mogućnosti bi bile neuporedivo veće - zaključuje Kostić.

Firme:
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije Ministarstvo zdravlja Republike Srbije
Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje
Republički fond za zdravstveno osiguranje Beograd Republički fond za zdravstveno osiguranje Beograd
Tagovi:
PIO fond
Gamzigradska banja
Felix Romuliana
Gaj Galerije
rehabilitacioni centar
rehabilitacioni centri Srbija
banje u Srbiji
banja
Rade KOsitć
Specijalna bolnica za rehabilitaciju Gamzigrad
Čigota
Zlatibor
RFZO
privatizacija banja
banje privatizacija
zakon o banjama
Vranjska banja
Banja Koviljača
Ribarska banja
banjski turizam
seoski turizam
Siemens hidroelektrana
Komentari
Vaš komentar

Top priče

02.07.2024.  |  Industrija, Saobraćaj

Dodeljen ugovor za kupovinu 150 autobusa - Ukupna vrednost veća od procenjene za oko 256 miliona dinara bez PDV-a

Ugovor na tenderu koji je GSP raspisao za kupovinu 100 zglobnih i 50 solo autobusa zvanično je i dodeljen jedinim ponuđačima koji su su se javili u okviru te nabavke i to po ceni koja je veća u odnosu na onu koja je bila procenjena kada je tender raspisan. Posao za sto zglobnih autobusa dobila je grupa ponuđača koju čine turski BMC, M. P. N. promet doo Beograd i Erste leasing doo Beograd po ceni od 48,1 mil EUR bez PDV-a, odnosno 57,7

31.05.2024.  |  Turizam, sport, kultura

Grčka u koju se ređe ide - U jednoj od prestonica srednjovekovne Srbije (FOTO)

31.05.2024.  |  Turizam, sport, kultura

02.07.2024.  |  Energija, Industrija

Domaći investitor planira gradnju dve solarne elektrane kod Aranđelovca

02.07.2024.  |  Energija, Industrija

03.07.2024.  |  Finansije, IT, Telekomunikacije

EU razmatra uvođenje carina na kinesku robu kupljenu preko onlajn platformi Temu, Šejn i Aliekspres

03.07.2024.  |  Finansije, IT, Telekomunikacije

02.07.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

Prokop još čeka direktnu vezu na autoput - Raspisan novi tender za kontrolu tehničke dokumentacije za izgradnju pristupnih saobraćajnica

02.07.2024.  |  Građevina, Saobraćaj

03.07.2024.  |  Industrija, Saobraćaj

CLS: Beogradski zglobni autobusi za 95.000 EUR skuplji po komadu od zglobnih atinskih

03.07.2024.  |  Industrija, Saobraćaj

02.07.2024.  |  Industrija, Saobraćaj, Finansije, IT, Telekomunikacije

Naplata putarine na brzim saobraćajnicama i magistralnim putevima od 1. januara 2025. godine - Cena će biti niža nego na autoputu, neće biti rampi

02.07.2024.  |  Industrija, Saobraćaj, Finansije, IT, Telekomunikacije

eKapija+

Vidi sve

04.07.2024.  |  Finansije

Erste Banka objavila izveštaj o društveno odgovornom poslovanju za 2023. godinu - Inovacije, društvena odgovornost i podrška zajednici kroz prizmu održivosti

04.07.2024.  |  Finansije

01.07.2024.  |  Industrija, Saobraćaj, Finansije

Darko Lukić novi generalni direktor Nelt Grupe

01.07.2024.  |  Industrija, Saobraćaj, Finansije

01.07.2024.  |  Vesti

Lidl i WWF započinju ambiciozno međunarodno partnerstvo

01.07.2024.  |  Vesti

28.06.2024.  |  Vesti

Prvo Woman.Comm okupljanje žena u komunikacijskoj industriji u Beogradu

28.06.2024.  |  Vesti

27.06.2024.  |  Industrija, Zdravstvo

Kompanija dm drogerie markt ponovo među najpoželjnijim poslodavcima u Srbiji

27.06.2024.  |  Industrija, Zdravstvo

24.06.2024.  |  Energija

Solarno sušenje mulja - Ekološki prihvatljiva alternativa koja nudi brojne prednosti

24.06.2024.  |  Energija

24.06.2024.  |  Saobraćaj

Holleman Transport: Vaš partner za vangabaritni transport

24.06.2024.  |  Saobraćaj

24.06.2024.  |  Saobraćaj

Od skele do moderne luke - Luka Brčko neiskorišćen potencijal, cilj pretovar 500.000 tona godišnje

24.06.2024.  |  Saobraćaj

Izdvajamo još...

Nekretnine - vesti
BIG kupuje novosadsku Promenadu za 177 mil EUR
Paladin 011 u Zemunu planira gradnju zgrade sa 12 stanova i dva poslovna prostora (FOTO)
Na prodaju više parcela građevinskog zemljišta u Doljevcu
Galaxy Contruction planira gradnju zgrade sa 85 stanova u Staroj Pazovi
StartUp
U Loznici otvoren inovacioni startap centar - Smart City centar
Fond za inovacionu delatnost investira u AI startape - Otvoren novi javni poziv
U konkurenciji više od 170 inovativnih rešenja za StarTech grantove od 50.000 USD
Nišlija osmislio startap koji pomaže muzičarima
U šta ulagati?
Koncept "tiny homes" menja način na koji mnogi ljudi žive, rade i putuju - Šta se to sprema na Fruškoj gori? (FOTO)
Kornišoni isplativiji od setve uljarica i žitarica - Problem radna snaga, u berbi Uzbekistanci
Pansioni za kućne ljubimce sve popularniji - Posao u poslednjih deset godina u porastu
Borovnice iz okoline Iriga prodaju se po celoj Evropi - Važno je da se proizvođači udruže
Nekretnine - projekti
Na Vračaru se planira gradnja objekta sa 11 trosobnih i petosobnih stanova (FOTO)
U okviru naselja Bekatown u Aranđelovcu planira se zgrada sa 100 stanova i dva poslovna prostora
AS Centar u Aranđelovcu planira zgradu sa dve lamele i 13 stanova (FOTO)
Na zemunskoj "Lakat krivini" gradiće se kompleks od 150.000 m2 - U 8 lamela u planu 1.291 stan, 93 lokala, 1.596 parking mesta...

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.