Prijava

Moja eKapija

Kontakt
NavMenu
Agro Energija Industrija Građevina Saobraćaj Finansije IT/Telekomunikacije Turizam, sport, kultura Zdravstvo Lifestyle Posle posla
Početna Vesti

Kako će banke nadokanaditi gubitak od ograničenih kamata - Da li nas čekaju skuplje provizije ili nove usluge?

Izvor: Nova ekonomija Subota, 28.09.2024. 10:14
Komentari
Podeli
Ilustracija (Foto: love work 51/shutterstock.com)Ilustracija
Prošlog petka okončana je javna rasprava Nacrtu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je predložila Narodna banka Srbije (NBS). Ako zakon skupštinsku proceduru prođe bez većih izmena, građani će moći da se nadaju manjim kamatama na bankarske pozajmice.

Privreda nije obuhvaćena ograničenjem kamata, pa sa pravom strahuje da će teret nove mere podenti sama, a građani se pribojavaju od rasta cena drugih bankarskih nameta, usluga i/ili provizija. Pošto banke nisu humanitarne organizacije, odnosno da posluju radi ostvarenja profita, upućeni u kretanja na tržištu očekuju da će banke rezati troškove, "pojačati" cene svojih svakodnevnih usluga - ili će manjak koji nastane pokušati da kompenzuju ponudom novih usluga.

Novim Zakonom predloženo je ograničenje nominalne kamatne stope na nivo prosečne ponderisane kamatne stope, uvećane za jednu četvrtinu.

Prema aktuelnoj računici za dinarske gotovinske kredite, maksimalna nominalna kamatna stopa bila bi 15,67%, a za sve novoodobrene dinarske gotovinske kredite efektivna kamatna stopa se računa kao zbire stope zatezne kamate i četiri procentna poena, što je trenutno 15,75%.

NBS je u jednom od odgovora na novinarska pitanja pojasnila da bankarske naknade zbog predstojećeg "plafoniranja" neće moći arbitrarno i neograničeno da rastu, odnosno da će sa svim pratećim troškovima odobravanja kredita morati da ostanu ispod propisanog maksimuma.

- Nominalna stopa (će) morati da bude ispod ovog maksimuma, kod nekih vrsta gotovinskih kredita ili određenih kategorija korisnika i ispod prosečne ponderisane stope, kako bi se ostavilo prostora za određene naknade za prateće usluge poput osiguranja života ili otplate, naknade za održavanje računa i slično - navodi NBS.


Skuplja stara usluga ili ponuda nove

Urednik i osnivač portala Kamatica Dušan Uzelac navodi da provizije zavise od banke do banke, odnosno od njihovih "ambicija za sticanjem novih klijenata", da zapravo prodaju mnoštvo proizvoda, te da je praktično nemoguće utvrditi koje provizije su najviše poskupele.

- Banke ne funkcionišu na taj način, da ako izgube prihod na jednoj strani (poskupljuju proizvod) na drugoj strani, već su uvek u traženju načina za pravljenje profita, dakle nevezano od toga da li će im zakon ograniči drugi kanal profita. Banke su uvek u procesima merenja i testiranja, bilo da je reč o većim naknadama za postojeće usluge ili izmišljanjem novih proizvoda koje bi ponudili stanovništvu, a sve u skladu sa reakcijom stanovništva, odnosno voljom da (nove proizvode ili provizije) plate - rekao je Uzelac.

On dodaje i da najveće domaće banke, zbog prirode tržišta i neinformisanosti građana, prodaju proizvode koji su možda i skuplji nego što bi bili - pošto ne znaju za jeftinije alternative.

- Na primer, postoji osnovni tekuću račun za koji je NBS definisala cenu od 150 dinara. Taj osnovni tekući račun možete uzeti u bilo kojoj banci, ali će vam bez ove informacije u svakoj banci prodati tekući račun sa nekim paketom usluga koji košta 300, 400, 500 ili više dinara. To je krajnji rezultat koji ide u korist banaka, jer mi generalno ne marimo previše za novac. Zbog toga su bankarske usluge idealno mesto za rast svih provizija. Upravo je i iz tog razloga je krenula inicijativa NBS da se dodatno zaštite korisnici finansijskih usluga kroz novi Zakon - smatra Uzelac.

On dodaje i da ne postoji precizna računica koliko su rasle provizije u poslednjih pet godina, ali da je "svakako tačno da su rasle, i to u skladu sa strategijom poslovanja banaka i razvojem tržišta".

Dragan Erić, redovni profesor Beogradske bankaraske akademije, kazao je da su se u proteklih pet godina unazad "desile neke ranije nenormalne i nezamislive situacije" koje su i dovele do snažnog rasta kamata i, sledstveno, profita banaka.

- Kod nas specifična situacija je da imate stabilan kurs, a imate inflaciju što znači da rastu nominalni agregati u dinarima. Pri fiksnom deviznom kursu raste i zarada, tako da je ta profitabilnost banaka pod znakom pitanja, ali sigurno da su profitabilne. Još jedan faktor je da banke već godinama idu na smanjenje troškova, što znači idu na zatvaranje ekspozitura, filijala, smanjuju broj ljudi. Pa zato se i više prelazi na elektronsko bankarstvo. Ono što je specifično za nas, posebno za privredu, je da nemate alternativu. Morate da odete u banku po kredit. Nemate na primer mikro kreditnu instituciju, u kojoj bi kredit možda bio skuplji, ali bi ga brže dobili. S druge strane koncept tržišta kapitala je ovde dosta zapostavljen - ocenjuje Erić.
Pročitajte još:

Sa ovime se slaže i Uzelac, koji kaže da se usled nedostataka alternative za finansiranje na tržištu profitne marže ugrađuju i u nekreditne proizvode - odnosno u provizije i naknade.

Glavni prihod ostvaruje se na takozvanim "transakcionim naknadama", odnosno naknadama koje banke ubiraju po osnovu transakcija.

- To je i bila ideja od početka te famozne digitalizacije, da se bankarima smanji operativni trošak, jer digitalizacija pretvara nas, građane, u službenike banke, jer mi popunjavamo priznanice. Sa druge strane, IT sistemi banaka odrađuju taj deo posla i tako oslobađaju bankama prostor da smanjuju broj zaposlenih i broj filijala, što im donosi veći profit - zaključuje Uzelac.


Primer sa tržišta

Nije lako naći jednostavan pregled naknada i tarifa na sajtovima domaćih banaka. Jedan od primera koji smo pronašli jeste banka koja je 1. maja 2024. godine prikazala stavku vođenje platnog računa za pravna lica po ceni od 390 dinara. Ta ista stavka na datum 1 oktobar 2021. godine za pravna lica koštala je 595 dinara.

Ali, ono što i srpski privrednici (a i neki građani) znaju do sada iz iskustva, dokument se mora pročitati do kraja, a naročito stavke ispisane najsitnijim slovima.

Niže u dokumentima, pojedinim uslugama cene su povećane, pa na primer za bezgotovinske platne transakcije, na platni račun kod drugog pružaoca platnih usluga (eksterni prenos) za kliring naloge i IPS naknada je ove godine 0,10%, dok je u 2021. ta naknada iznosila 0,06%.

Za RTGS naloge naknade su u ovoj godini na 0,12&, dok su u 2021. godini bile na 0,07%. Dakle, cena osnovnog paketa je smanjena, ali su neke druge usluge koje možda i koristite u okviru banke, povećane.

Ovakvih primera je bezbroj širom bankarskog sektora u Srbiji.
Firme:
Narodna banka Srbije Beograd Narodna banka Srbije Beograd
BBA-Beogradska Bankarska Akademija BBA-Beogradska Bankarska Akademija
Tagovi:
NBS
Dušan Uzelac
Dragan Erić
Nacrt Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga
manje kamate
ograničenje kamata
ograničenje nominalne kamatne stope
plafoniranje kamata
provizije banaka
profitabilnost banaka
Komentari
Vaš komentar

Naš izbor

Dva puta više sklopljenih ugovora bez odlaska u banku Finansije, IT, Telekomunikacije

NBS uvela novu platformu za praćenje domaćeg finansijskog tržišta u realnom vremenu Finansije

Uključivanje Zapadnog Balkana u jedinstveni evropski platni sistem - Dokle su stigle zemlje u okruženju, a dokle Srbija? Finansije

Kakav efekat će imati "plafoniranje" kamatnih stopa na kredite? - Banke će najverovatnije izgubiti deo zarade, ali zadržati tražnju Finansije

Gde Srbija čuva svoje zlato - Rezerve plemenitog metala najveće u istoriji Industrija, Finansije

NBS: Omogućena beskontaktna plaćanja Dina karticom Finansije

Nove mere o ograničenju kamata - Kako će se formirati cene kredita? Finansije

Srbija prvi put uvodi trajno ograničenje kamata - Šta je sve predviđeno izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga? Finansije

Top priče

27.09.2024.  |  Finansije, IT, Telekomunikacije

Telekom obavestio makedonsku antimonopolsku komisiju da kupuje Mondo

Sada već nema sumnje - Telekom Srbija nedvosmisleno planira da kupi Mondo INC u vlasništvu Igora Žeželja, prenosi N1. Taj plan predočen je makedonskoj antimonopolskoj komisiji, od koje Telekom mora da dobije dozvolu za ovu kupovinu, pošto u vlasništvu ima firmu koja posluje i na tržištu Severne Makedonije. Mondo INC je, podsetimo, između ostalog i izdavač dnevnog lista Kurir. Srpski državni teleoperator je krajem jula podneo

03.12.2022.  |  IT, Telekomunikacije

U kom pravcu se razvija digitalni marketing - Nikada nećemo osmisliti formulu za savršenu reklamu

03.12.2022.  |  IT, Telekomunikacije

27.09.2024.  |  Građevina

Alchemy i A3 Architects najavljuju partnerstvo za EXPO 2027 u Beogradu

27.09.2024.  |  Građevina

26.09.2024.  |  Građevina

Grad Bor razmatra kupovinu Kapije Bora, čiji je najveći vlasnik Energoprojekt - Evo šta bi bila nova namena

26.09.2024.  |  Građevina

26.09.2024.  |  Agro

Swisslion-Takovo: U planu nove investicije u Slatke kuće, zatvaraju se samo objekti koji se nisu dokazali na tržištu

26.09.2024.  |  Agro

26.09.2024.  |  Industrija, Građevina

Australijski Apollo počeo da buši kod Babušnice u potrazi za bakrom i srebrom

26.09.2024.  |  Industrija, Građevina

26.09.2024.  |  Energija

Graditelji sa juga 2020 planiraju izgradnju solarnog parka kod Surdulice - Na 44 hektara biće postavljeno 13.400 panela

26.09.2024.  |  Energija

eKapija+

Vidi sve

27.09.2024.  |  Energija, Industrija

Da li znate da je toplina doma ključ trajne harmonije u njemu?

27.09.2024.  |  Energija, Industrija

27.09.2024.  |  Građevina

Scrigno sistemi za klizna vrata – Budite otvoreni, budite autentični

27.09.2024.  |  Građevina

27.09.2024.  |  Finansije

MK Group i AIK banka obradovale studente - Završeno renoviranje soba u Studentskom domu Slobodan Penezić

27.09.2024.  |  Finansije

26.09.2024.  |  Vesti

Bojana Stanković, direktorka komunikacija agencije Smart Vision - Beograd postaje centar svetske PR scene

26.09.2024.  |  Vesti

26.09.2024.  |  Građevina

Naruto Design - Vaš partner za savršen prostor

26.09.2024.  |  Građevina

26.09.2024.  |  Građevina

Paini slavine - Neverovatan spoj inovativnosti i elegancije

26.09.2024.  |  Građevina

26.09.2024.  |  Industrija, Saobraćaj

Milšped širi globalnu mrežu: Otvorena nova kompanija članica u Dubaiju

26.09.2024.  |  Industrija, Saobraćaj

25.09.2024.  |  Građevina, Turizam, sport, kultura

Prostor iz snova uz Tarkett podove – Paralela Studio o projektu: Bor Hotel by Karisma, Zlatibor (VIDEO)

25.09.2024.  |  Građevina, Turizam, sport, kultura

Izdvajamo još...

Nekretnine - vesti
Prodaje se imovina GP Dom iz Beograda
Štandard: Rešavanje stambenog pitanja u Beogradu traži dubok džep
Po drugi put oglašena prodaja preduzeća Makovica - Pekara, silos, pogon za proizvodnju stočne hrane...
Primip u Sremskoj Mitrovici gradi dva objekta za kolektivno stanovanje (FOTO)
Nekretnine - projekti
Na Višnjici u planu gradnja kompeksa koji će imati 241 stan - Dva objekta u pet faza (FOTO)
Na Vračaru u planu gradnja zgrade sa sedam komfornih stanova (FOTO)
Lux residence na Voždovcu planira gradnju zgrade sa 14 stanova i poslovnim prostorima (FOTO)
Evo kako će izgledati budući stambeni kompleks Linglonga sa oko 600 stanova u naselju Ečka
Filantropi
Humanitarna akcija na plantaži jabuka u Zaječaru - Na svaki ubrani kilogram Delta Agrar će donirati 10 kilograma
Millennium Team donirao skulpturu iz hotela Jugoslavija Narodnom muzeju Srbije
MK Group i AIK banka donirale 100.000 EUR za renoviranje soba u Studentskom domu Slobodan Penezić u Beogradu (VIDEO)
Skupštini Srbije dostavljena inicijativa da se ukine PDV na doniranu hranu - Mogu li viškovi da se usmere gde treba?
Investirati u nekretnine?
Gde će se sve graditi u Novom Sadu u narednom periodu?
Koliko je iznajmljivanje nekretnina profitabilan posao na Balkanu?
Cene stanova u Novom Sadu ne prestaju da rastu - 230.000 dinara za kvadrat novogradnje
Branislava Gajić Stanojević, direktor 4zida.rs - Gledamo u pravcu stabilizacije cena stanova, a ne daljeg većeg rasta

Rubrike za dalje čitanje

U šta ulagati
Startup
Infrastruktura
Cirkularna ekonomija
Retrospektiva investicija
Intervjui
Filantropi
Poslovni saveti
Poslovno okruženje
Finansiranje
Ko je ko
Novi propisi
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.