Hoće li Fabrika hartije Milana Vape postati novi dom Muzeja Nikole Tesle

Muzej Nikole Tesle biće ubuduće "na jednom od poteza Beograda na vodi, ka Sajmu" najnoviji je plan države za novu lokaciju ove ustanove kulture, a koji je obznanila ministarka kulture Maja Gojković navodeći da se trenutno za to radi projektni zadatak.

Resorna ministarka ipak nije precizirala o kojoj tačno lokaciji na tom potezu država razmišlja, ali nekoliko poznatih u jednačini o budućem domu Muzeja Nikole Tesle moglo bi da pomogne u njenom rešavanju. Naime poznato je da je plan Beograda na vodi da se širi ka Sajmu, a na potezu od Gazele ka Sajmu već su predstavljeni planovi za gradnju budučih stambenih kvadrata, odnosno poznato je koje površine će oni zauzeti. Takođe, poznato je i to da baš na tom potezu jedan objekat, koji od 2013. ima status spomenika kulture, mora da bude očuvan, a što je predviđeno i prvobitnim Prostornim planom područja posebne namene za Beograd na vodi. Reč je o Fabrici hartije Milana Vape odnosno zgradi poznatoj i kao Jugošped.

Svakako da postoji mogućnost da se u ovom delu Beograda na vodi ipak razmišlja i o gradnji potpuno nove zgrade za potrebe Muzeja Nikole Tesle, ali opet, kako predstavljeni projekti za taj deo predviđaju nove stambene objekte, sve ukazuje da država planira da muzejsko zdanje preseli u nekadašnju Fabriku hartije na Bulevaru vojvode Mišića 10. U prilog iskorišćavanja postojećeg objekta koji ima status kulturnog dobra, a ne gradnji novog, ide i to što se u svim dosadašnjim planovima i promišljanjima države na temu selidbe Muzeja Nikole Tesle, u prethodnih destak godina uvek razmišljalo o njegovom premeštanju iz Krunske u neku postojeću zgradu. Ranije je to bila zgrada stare Glavne železnićke stanice Beograd na Savskom trgu, a do skora kao vrlo ozbiljna lokacija figurirala je Termoelektrana "Snaga i svetlost" na Dorćolu. Obe, takođe, sa statusom kulturnog dobra.

Ako Fabrika hartije zaista bude ta lokacija u koju će definitivno biti preseljen Muzej Nikole Tesle, ostaje da se vidi kako će taj prostor, s obzirom na to da je reč o spomeniku kulture, biti rekonstruisan za potrebe muzeja i da li će dobiti u toku rekonstrukcije i neki aneks. Jer, podsetimo, kada se razmatrala pre nekoliko godina ideja da ovaj muzej bude premešten u zdanje stare Glavne železničke pojedine arhitekte i urbanisti istakli su da to možda ne bi bilo najbolje rešenje, ako je plan da muzej bude interaktivan i da se u njemu prikazuju Teslini eskperimenti. Kao problem navođena je nedovoljnja visina tavanice u zgradi Glavne železničke, a gde bi ti eksperimenti bili predstavljani. Zato i nije nerealno očekivati, ako se i dalje planira takav budući koncept muzeja, da zgrada nekadašnje Fabrike hartije dobije aneks za takve potrebe.

Na sve ovo, u prilog selidbi muzeja upravo u to zdanje ide i činjenica da država planira da na prostoru Beograda na vodi i na njegovom obodu, u zdanja koja moraju da se očuvaju (Glavna železnička, Ložionica, Pošta na Savskom trgu) preseli, useli ili smesti i druge ustanove kulture, kao što je na primer plan da se Istorijski muzej Srbije premesti u zdanje nekadađšnje železničke stanice.