OIE Srbija 2023: Investitori očekuju od EPS-a balansiranje sistema, EPS kaže da nije jedini koji to može da radi

Učesnici panela posvećenog tržištu električne energije razgovarali su o tome zašto uvođenje prekogranične takse na CO2 može da razori srpsku ekonomiju, ali i ulozi EPS u balansiranju sistema. Dok su oči investitora uglavnom uprte u ovu kompaniju, čelnici EPS poručuju da nisu jedini i da u Srbiji postoje 53 balansno odgovorne strane. Sam EPS može da balansira 2000 MW što je, kako su ocenili, dovoljno u ovom trenutku.

Prosečna cena električne energije na SEEPEX-u oko 107,5 EUR

Izvršni direktor SEEPEX Miloš Mladenović podsetio je da je srpsko kontinualno unutardnevno tržište električne energije, pokrenuto krajem jula, deo šireg projekta uspostavljanja ADEX-a, prve regionalne berze električne energije, nastale spajanjem srpske i slovenačke berze.

- Osim toga, imamo i srpsko fjučers tržište koje je osnovano 2019. godine. Ono je živnulo, prošlog kvartala bilo je 23 MW srpskih fjučersa hedžovanih, u zadnjem kvartalu 13 MW. Takođe, imamo prvu registrovanu srpsku firmu koja se hedžovala i u Nemačkoj i u Mađarskoj, što je važno ako nema likvidnosti na srpskom tržištu. To je veliki napredak, nadam se da će se i EPS registrovati, pravili smo fjučers tržište za njega – rekao je Mladenović.

On je podsetio da na unutardnevnom tržištu ima 20 učesnika i da je likvidnost trenutno vrlo mala, u skladu sa očekivanjima. Ovo tržište je, kako je napomenuo, pre svega za one koji imaju proizvodne kapacitete i može im pomoći da anuliraju greške u predviđanju. Na dan-unapred tržištu ima 39 članova, što je, kako kaže, važno za sve buduće projekte koji se zasnivaju na tržišnim principima, jer ne moraju da brinu za likvidnost.

- Dakle, srpsko tržište je pokrilo sve segmente i spremno je za investicioni bum koji će doći i nakon aukcija i tržišnih mehanizama za finansiranje – istakao je Mladenović.

Prošlogodišnja cena električne energije od 275 EUR po megavat satu verovatno se neće ponoviti, prognozirao je. Prema njegovim rečima, ove godine smo ušli u smirivanje situacije, pa je trend sličan kao u godini pre velike krize, kada je prosečna cena na SEEPEX-u i mađarskom HUPX-u bila 114 EUR.

- Danas je prosečna cena na SEEPEX-u oko 107,5 EUR, a na HUPX-u 111,5 EUR. Ta razlika u 3-4 EUR između srpskog i mađarskog tržišta je vrlo bitan pokazatelj. Ono što je takođe zanimljivo i za buduće hedžing strategije je da je cena u Nemačkoj, koja je uvek referentno tržište, oko 99,5-100 EUR. Jaz između nemačkog i regionalnog tržišta se smanjio – naglasio je Mladenović.

Kako je rekao, dalji napredak u biznisu je vezan za spajanje tržišta (market coupling), za šta je SEEPEX odavno spreman. Prema njegovim rečima, spajanje tržišta je jedan od preduslova da tržište električne energije bude izuzeto od CBAM-a, prekogranične takse na CO2.

- CBAM je tema koja srpsku ekonomiju može da razori. Njegov uticaj treba ozbiljno sagledati, a OIE sektor je ključan u smanjenju uticaja. Jedan od preduslova je spajanje tržišta za šta je SEEPEX odavno spreman, čak i spremniji od kolega u okruženju, krenuli smo sa tim projektima pre 4-5 godina – zaključio je Mladenović.

Svi gledaju EPS za balansiranje, a on nije jedini

David Žarković, direktor Sektora za trgovinu na slobodnom tržištu EPS istakao je da su nedavno održane aukcije i uspostavljeno tržište električne energije dva ključna događaja koja su skinula veliko breme sa EPS-a. Postignute cene na aukcijama nisu ga iznenadile i ne očekuje njihov pad. Kada je reč o balansiranju, što je tema koja je obeležila konferenciju, istakao je da je EPS za aukcije dao povoljnu fiksnu cenu balansiranja.

- Koliko će od ovih kapaciteta koji su dobili aukcije biti na mreži za 30 meseci, videćemo, ne znam da li su svi svesni da će posle balansiranje biti tržišna kategorija. Ključno je da je balansiranje finansijska obaveza i nije samo na EPS-u iako svi gledaju EPS i očekuju da on treba nešto da uradi, a on nije jedini. Imamo 53 balansno odgovorne strane i svi OIE projekti mogu da se obrate bilo kome od njih i da dobiju ponudu za balansiranje – istakao je Žarković.

On je dodao da je EPS svim investitorima ponudio balansiranje po ceni od 5-6% od prosečne cene električne energije, sa dodatkom da ako se ispregovara ugovor o otkupu električne energije (PPA), dobija se popust od 50% na balansiranje.

- Pre ove aukcije to je za većinu bilo skupo, apetiti su bili veliki. Mislim da će se sada drastično preurediti situacija – istakao je Žarković i dodao da je EPS sposoban da balansira 2000 MW što je, kako je ocenio, dovoljno u ovom trenutku.

On je ocenio da cene na berzama jesu ujednačene, ali kako je dodao, đavo je u detaljima.

- Dnevne oscilacije cena u zavisnosti od potreba EPS da ili prodaje ili kupuje energiju se jako razlikuju u odnosu na one na HUPX-u – zaključio je.

Trošak balansiranja se može smanjiti

Ante Tojčić, generalni direktor Fractala, približio je učesnicima stanje u Hrvatskoj gde će na tržištu dan-unapred ova godina biti rekordna, sa 6,5 teravat sati. Eksploziju je, kako kaže, doživelo i unutardnevno tržište koje je prošle godine imalo rast od 60%, a ove 70%, pa se danas na ovom tržištu trguje sa 160-165 MW/h.

- Motor ove ozbiljno pojačane aktivnosti su obnovljivi izvori energije, što deo koji je izašao iz sistema fid in tarifa, što novi koji ulaze na tržište, što međunarodni igrači koji stižu u Hrvatsku – rekao je Tojčić.

Komentarišući rezultate aukcija u Srbiji, ocenio je da su se dogodile dovoljno kasno nakon prošlogodišnjeg rasta cena, pa su splasnuli apetiti, a investitori su se ponašali racionalno. Balansiranje, s druge strane, zavisi od zemlje do zemlje.

- U Španiji gde takođe radimo, trošak balansiranja koji se prelije na vlasnika je između 2-4% prosečne cene električne energije. U uslovima cene od 100 EUR, trošak balansiranja je 2-4 EUR po MWh. U Hrvatskoj smo videli da se nude aranžmani za kompletno balansiranje na nivou od 5% prosečne cene električne energije, što je u uslovima današnje cene od 100 EUR po MWh, 5 EUR, s tim da mislim da ima prostora za smanjenje – istakao je Tojčić.

Srbija ide u pravom smeru

Dario Galanti, partner u međunarodnoj konsultantskoj kompaniji Our New Energy, ocenio je da Srbija ide u pravom smeru kad je tržište u pitanju. Prvi korak za integraciju OIE u sistem je kontinualno tržište, dodao je.

- Sledeći korak je otvaranje trgovine sa trećim stranama, što smo videli u Francuskoj, Nemačkoj, da ne postoji samo jedna kompanija koja je odgovorna za balansiranje OIE, već da se tržište otvori, pa da proizvođači mogu da biraju sa kim žele da trguju. Što više igrača imate na tržištu, ono je likvidnije i održivije – naveo je Galanti ističući da su aukcije referenca za ugovore o otkupu električne energije za koje su srpski investitori spremni.

Prednost Srbije je, kako je ocenio, što ima luksuz da ne mora da izmišlja toplu vodu. Sve o čemu se danas priča u Srbiji, neke druge zemlje su prošle još pre nekoliko godina, pa Srbija može da izabere najefikasniju šemu.

- Mi smo u Srbiju došli 2018. godine i mnogi su nam rekli "šta ćete tamo". Ali ovde se dešava nešto veliko, a ova konferencija je dokaz da su ljudi spremni da investiraju u OIE i da ostvare energetsku tranziciju koja se ne može desiti na uštrb poreskih obveznika, već mora biti vođena tržišno – zaključio je Galanti.

Konferenciju OIE Srbija 2023, čiji je jedan od medijskih pokrovitelja portal eKapija, organizovalo je udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije.

M. D.