Branko Lukovac - bivši Ambasador Srbije i Crne Gore u Rimu

PORTRET BEZ RAMA: BRANKO LUKOVAC

"Zeleni" ambasador

Život Pokreta za nezavisnu evropsku Crnu
Goru završiće se referendumom

PORTRET BEZ RAMA

Branko Lukovac ambasador Srbije i Crne Gore u Rimu protekle nedelje je odlučio da više ne obavlja dužnost ambasadora, jer je nedavno u Podgorici izabran za jednog od koordinatora Pokreta za nezavisnu evropsku Crnu Goru.

„Akcija će trajati dok se taj cilj nezavisne evropske Crne Gore ne ostvari.

Referendum je jedan demokratski oblik izjašnjavanja građana.
Najverovatinje da će se život Pokreta završiti održavanjem referenduma, početkom iduće godine", objašnjava.

„,Pokret je izraz najšireg fronta građana i organizacija koje su uverene da taj put koji vodi ka boljim odnosima sa Srbijom", dodaje.

Po povratku u Podgoricu kaže da će njegov osnovni zadatak biti vezan za projekat Crne Gore kao ekološke države, odnosno realizaciju međunarodne pomoći da se taj projekat ostvari.
A, u slobodno vreme biće deo tima koji će raditi na defiinsanju novih odnosa Srbije i Crne Gore, odnosno na ostvarivanju projekta evropske, Crne Gore.

Branko Lukovac, po nacionalnosti Crnogorac, od oca Mijata i majke Bosiljke, rođen je 5. januara 1944. godine u mestu Zavarača u opštini Kolašin.
Pošto mu je majka umrla, kada je imao dve godine, u vreme kolonizacije, sa ujacima je prešao u Vojvodinu.

Srednju ekonomsku školu pohađao je u Beogradu i Somboru.

Ekonomski fakultet i postdiplomske studije završio je u Beogradu.

U Studentskoj orgainzaciji Beogradskog univerziteta bio je na potpredsednika univerzitetskog odbora i direktor Kluba međunarodnog prijateljstva.

Generalni sekretar Jugoslovenske komisije za Unesko bio je od 1974. do 1979. godine.

Posle zemljotresa u Crnoj Gori iz Beograda se vraća u Crnu Goru i postaje jedan od utemeljivača njenog

komiteta za odnose sa inostranstvom, sadašnjeg MIP.

„Bio sam pozvan da pomognem na petnaestak dana, a ostao sam šest i po godina na dva mandata na mestu ministra spoljnih poslova, ali tada se to drugačije zvalo", podseća Lukovac.

Sa tog mesta je upućen za ambasadora u Etiopiju, Tanzaniju i na Sejšele gde je ostao do 1989. godine.

Zatim se vraćam u Beograd na mesto pomoćnika ministra za Aziju, Afriku i Latinsku Ameriku, kasnije i za sistem UN.

„Imao sam odgovornost da predsedavanje nesvrstanima koje je pripadalo Jugoslaviji dovedem do kraja i da predsededavanje prenesem Indoneziji. Tu misiju sam završio i tada sam podneo ostavu“, seća se.

Zatimje prišao spoljnotrgovinskoj organizaciji „Monteks" koja ga je poslala da otvori njihovo predstavništvo u Južnoj Africi.

Kada je prevladala antimiloševićevskaka politika, Milo Đukanović ga je pozvao da se vrati u Crnu Goru i da preuzme dužnost predstavnika Crne gore u Ljubljani, gde je bio od aprila 1999. do januara 2000.
Zatim je opet preuzeo Miinstarstvo spoljnih poslova Crne Gore kao ministar do 14. marta 2002. godine.

Pokret zelenih kao nevladinu organizaciju formirao je februara 2002. godine.

U Savetu ministara državne zajednice SCG bio je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom do aprila 2004.
Pre isteka mandata, početkom maja, otišao je u ambasadu SCG u Rimu.

Govori crnogorski, engleski, služi se francuskim, ruskim, nemačkim i španskim.
Učio je i svahili.

Otvorio je prvu školu arapskog jezika u Beogradu.
Učio je malo i japanski, a posle boravka u Italiji kaže da razume i italijanski.

Ima stan u Beogradu, blizu „Merkatora" od 89 kvadrata, koji je dobio od saveznih organa, koji će možda da menja za stan u Podgorici, i potkrovlje u Herceg Novom.

Planira da kupi neki manji automobil.

Oženjen je Elvirom Natalijom, rođenom Oreb.
Imaju dve kćerke, arhitekte, koje žive na različitim krajevima sveta.
Starija Danijela Suzana živi u Kejptaunu, a mlađa Andrijana u Njujorku.