Vlada odobrila prodaju javnog kapitala u Progresu

Vlada Srbije je na sednici 27. juna usvojila odluku o postupku privatizacije čuvene kompanije Progres AD.

U dokumentu u koji je Biznis.rs imao uvid stoji da je Vlada saglasna da se proda 100 odsto javnog kapitala u toj kompaniji. Postavlja se, međutim, pitanje kolika će biti cena tog kapitala – s obzirom na to da nekadašnji gigant poseduje značajnu imovinu u vidu nekretnina, ali i udela u drugim kompanijama, uključujući i rudnik Trepča.

Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, "državni" suvlasnici Progresa – Akcionarski fond, Republički fond za PIO, Grad Beograd, Republika Srbija i Fond za razvoj poseduju najmanje 51 odsto kapitala, a među njima najveći paket pripada Akcionarskom fondu.

Ukoliko, dakle, država uđe u postupak privatizacije sa svim akcijama koje joj pripadaju, potencijalni novi vlasnik Progresa AD mogao bi da kupi većinski udeo, no to nas vraća na pitanje vrednosti kapitala Progresa.

Recimo, mali akcionari Progresa, koji se godinama bore za očuvanje imovine i fer tretman u raspolaganju kapitalom, podsetili su u saopštenju krajem maja da je država Srbija postala većinski vlasnik Progresa 2011. godine tako što je prihvatila da joj se za potraživanje za poreze i doprinose od 425 miliona dinara umesto gotovog novca daju akcije koje su tada nominalno vredele 600 dinara po komadu.

Tada su istakli i da je Progres, po nalogu države, pre nekoliko godina, morao da proknjiži gubitak po osnovu presuda u korist kompanije Procter & Gamble i Gazprom banke, te je zbog toga na berzi njegova cena naglo pala i takva je ostala do danas.

Podaci Beogradske berze još su nepovoljniji po vlasnike kapitala Progresa AD, bili oni "veliki" ili mali.

Na dan 22.08. akcija Progresa vredela je samo sedam dinara, dok tržišna kapitalizacija nekadašnjeg giganta iznosi svega 42,83 miliona dinara ili nešto više od 365.000 evra.

Mali akcionari Progresa, okupljeni u udruženje, nekoliko puta su poručili da neće prihvatiti da se vrednost njihovih udela do te mere obezvredi.

Za početak, javno su u julu prošle godine, posle sastanka u ministarstvu privrede, poručili da neće prihvatiti manje od 600 dinara po akciji bilo da se ide u privatizaciju ili država odluči da otkupi njihov kapital – a ključni argument im je da kompanija i dalje poseduje vrednu imovinu i udele – uključujući i kapital u rudniku Trepča.

Mali akcionari su u svojim saopštenjima navodili da Progres AD poseduje i nekretnine u Hrvatskoj, odnosno 2.000 kvadrata u strogom centru Zagreba i parcelu sa velelepnom vilom "Saborka" od oko 500 kvadrata na Čikatu u Malom Lošinju.

Prema finansijskom izveštaju za 2023. godinu, Progres AD poseduje i poreski dug – prema tom dokumentu, njegove kumulirane odložene poreske obaveze na dan 31.12.2023. godine iznose 196,77 miliona dinara.

Mali akcionari su, međutim, ranije ukazali da se radi o "nonsensu".

- U vreme kada je premijer bio Aleksandar Vučić, Progresu je odobren Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) po kome je bilo određeno da država Srbija, Grad Beograd i sva javna preduzeća otpišu potraživanja ukoliko Progres uspešno okonča UPPR, što je i učinjeno, ali mu sada Poreska uprava traži da plati porez na dobit - naveli su akcionari u pismu aktuelnom predsedniku Srbije u maju ove godine.

Nonsens je da je Progres, kako su istakli u otvorenom pismu, bio obavezi da plati državi porez na dobit veću od NIS-a, iako nije imao gotovo nikakav promet.

Pojasnili su i da su deo svog poslovnog prostora na uglu Zmaj Jovine i Knez Mihajlove u Beogadu zamenili sa poveriocima za dugove, s time da su poverioci pristali da se Progresu otpiše 50 odsto glavnice i celokupna kamata.

Oni su ukazali da je ministarstvo finansija smatralo da je zamena kvadrature za dug Progresa njegova komercijalna stvar i zato podložna oporezivanju iako je kompanija po UPPR dobila dozvolu Vlade da proda kvadraturu u beogradskoj "Palati Progres" kako bi isplatio poverioce.

Udruženje malih akcionara nekadašnjeg giganta danas stoji na stanovištu da bi za jednu akciju trebalo da dobiju barem 1.750 dinara.

A što se tiče vrednosti nekretnina koje Progres AD poseduje u Beogradu, ovoga puta nećemo se baviti logističkim centrom u Krnjači na Pančevačkom putu niti samom Palatom Progres, već njenim delom koji je "najvidljiviji" javnosti – Galerijom Progres koja je od 1996. deo ambijenta pešačke zone Knez Mihailove ulice.