Šta se radi sa telima preminulih velikih životinja u Srbiji i koji su izuzeci

Ilustracija (Foto: Mikica Šubara)

- Skelet će biti ponos Prirodnjačkog muzeja. Najverovatnije će biiti u glavnom holu nove zgrade - rekao je Spasić za N1.

On kaže da po Zakonu o zaštiti prirode ostaci životinja moraju da se unište u spalionici.

Spasić je naveo član 93 Zakona u kome se napisani postupci prema zaštićenim vrstama poput slonova. Oni se predaju ovlašćenoj naučnoj ili stručnoj organizaciji na prepariranje, konzervaciju i čuvanje.

- Ovi ostaci postaju pokretna zaštićena prirodna dobra kao delovi biološkog nasleđa, a koji imaju naučni, obrazovni i kulturni značaj, kada ovako postupanje ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi - stoji u članu 93. Zakona o zaštiti prirode.

Spasić navodi da pre toga telo pregledaju stručnjaci sa Veterinskog fakulteta kako bi obavili analizu tkiva uginule životinje i tako bili sigurni od čega je preminula. To je najčešće prirodno uginuće, ali ovo se radi da bi se sprečila eventualna zaraza. Posle dokumenta u kome se navodi da je sve u redu, životinja najčešće dospeva u spalionicu gde ti ostaci moraju da se unište.

Kada je u pitanju slonica Tvigi, koja je u beogradskom Zoo vrtu provela pola veka njen skelet je posle procesa delimične taksidermije u kome se skida koža i uzimaju kosti životinje, prebačen u Prirodnjački muzej.

Životinje iz Beograda se spaljuju u Ćupriji

Kada su u pitanju divlje životinje iz Zoološkog vrta u Beogradu N1 je tamo nezvanično saznao da se uginuli primerci spaljuju u Ćupriji. U pitanju je Veterinarska ustanova Napredak, odnosno kafilerija. Zaposleni u ovom preduzeću potvrdili su da je Tvigi spaljena kod njih kao i da se u ovoj kafileriji spaljuju i ostale životinje iz beogradskog zoološkog vrta.