Revolucionarna nova carina Evropske unije: Šta treba da znate?

Od 1. oktobra 2023. godine, Evropska unija počinje da primenjuje regulativu kojom uvodi jedinstvenu uvoznu dažbinu, svojevrsnu carinu, na emisije ugljen-dioksida, poznatu pod nazivom Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), kao važan deo ukupne strategije suočavanja sa problemom klimatskih promena, oličene u paketu "Spremni za 55", čiji je cilj da Evropa postane klimatski neutralan kontinent do 2050. godine.

Namera EU je da kroz CBAM izjednači tržišne uslove, obezbeđujući da evropske kompanije, koje već plaćaju cenu emisije ugljen-dioksida kroz EU sistem trgovine emisijama (ETS), budu u ravnopravnom položaju sa proizvodima iz zemalja u kojima postoje minimalne ili nikakve naknade ove vrste. Na ovaj način se želi sprečiti i problem "propuštanja" CO2 – efekat premeštanja proizvodnje iz EU u zemlje s manje zahtevnom klimatskom regulativom kako bi se izbeglo plaćanje cene emisija ugljen-dioksida.

Iako CBAM predstavlja značajan korak u oblasti klimatske politike EU, efekti njegove primene znatno prevazilaze isključivo ekološka razmatranja jer će značajno uticati na međunarodnu trgovinu i operativnu dinamiku u različitim sektorima privrede. Evropska unija koristi "efekat Brisela", oslanjajući se na to da bi CBAM mogao postati zlatni standard za regulativu u ovoj oblasti, kao što je GDPR uticao na globalne standarde zaštite podataka o ličnosti. Na ovaj način, EU čini da se kompanije van granica EU usklađuju sa njenim zakonima, stvarajući domino efekat na globalnom nivou.

CBAM će se u prvo vreme odnositi na proizvodnju gvožđa, čelika, aluminijuma, cementa, veštačkog đubriva, električne energije i vodonika - CO2 intenzivne sektore, koji su ujedno najosetljiviji na "propuštanje" - a ova lista će se postupno proširivati na sve proizvode koje već obuhvata sistem trgovine emisijama CO2 - EU ETS. U narednih nekoliko godina, vrlo je moguće da će uključiti proizvodnju stakla, papira, mineralnih ulja, plastike i organskih hemikalija.

Za proizvođače van EU i uvoznike, a posebno one sa Zapadnog Balkana, uvođenje CBAM donosi brojne izazove, ali i prilike. Zbog znatnog učešća EU u ukupnom izvozu i strukture proizvodnje, naš region je naročito izložen. Zato je sada potrebno da kompanije koje izvoze navedene proizvode u EU budu agilne, informisane i orijentisane prema budućnosti. Složena pravila koje donosi CBAM ističu i potrebu da ključni akteri strateški usklade svoje aktivnosti, obezbeđujući prilagodljivost u novoj eri međunarodne trgovine.

CBAM regulativa je usvojena 18. aprila 2023. godine, a Uredba o implementaciji, kojom se detaljno pojašnjava način sprovođenja ove regulative, objavljena je 17. avgusta 2023. godine. Ova uredba postavlja temelje za prelazni period primene CBAM koji počinje od 1. oktobra 2023. godine.

Tokom ovog perioda, uvoznici u EU će imati obavezu kvartalno podnose izveštaje o emisijama ugljen-dioksida za navedene kategorije proizvoda, ali neće plaćati finansijske naknade. Prve izveštaje moraju podneti do 31. januara 2024. Ovaj prelazni period kompanijama i drugim zainteresovanim stranama daje vreme da se temeljno pripreme za potpuno uvođenje CBAM-a počev od januara 2026. godine.

Kako bi se pojednostavio proces izveštavanja, biće uspostavljena elektronska baza podataka koja će prikupljati informacije prijavljene tokom prelaznog perioda. U prvo vreme će biti otvoren Prelazni registar CBAM-a, koji će činiti osnovu za budući trajni Registar.

Obračun emisija CO2 u proizvodnji je složen proces koji pada na teret proizvođača van EU. Iako će određene standardne vrednosti biti dostupne kako bi se premostili nedostajući podaci, one se u ograničenoj meri mogu koristiti. CBAM generiše potrebu za pouzdanim podacima o emisijama duž celog lanca snabdevanja, što će predstavljati značajan izazov za poslovne subjekte širom sveta.

Iako tokom prelaznog perioda neće trpeti finansijske namete, uvoznici u EU koji ne ispunjavaju obavezu izveštavanja ili neistinito izveštavaju, suočiće se s kaznama, koje se kreću od 10 do 50 evra po toni neprijavljenih emisija ugljen-dioksida. Kritičari u EU izražavaju zabrinutost da će ove relativno niske kazne motivisati kompanije da ne izveštavaju o svojim stvarnim emisijama, kao i da će otvoriti put izbegavanju budućih finansijskih obaveza. Zalažu se za to da kaznene odredbe CBAM odgovaraju EU sistemu za trgovinu emisijama (ETS), koji trenutno predviđa 100 evra po toni za neprijavljene emisije.

Od januara 2026. godine počinje puna primena CBAM, od kada stupa na snagu obaveza kupovine i predaje CBAM sertifikata u zavisnosti od emisija gasova staklene bašte. Ukoliko se ne ispune određeni uslovi, ovaj finansijski namet će uticati na profitabilnost proizvoda, kao i na njegovu konkurentnost na tržištu EU, što bi bila najbolnija posledica uvođenja CBAM.

Razumevanje CBAM-a i njegovih poslovnih implikacija je od velikog značaja za sve kompanije van EU, a koje teže kompatibilnosti sa tržištem EU i žele da ostvare konkurentan plasman svojih proizvoda na ovom tržištu. Ova regulativa predstavlja težnju za ostvarenjem globalne održivosti i nove tržišne dinamike.

Jedan od željenih efekata je da CBAM podstakne druge zemlje i regione da uspostave sopstvene sisteme trgovanja emisijama gasova staklene bašte. Nedavne najave iz Turske i Indonezije o uvođenju sistema za utvrđivanje cene emisija potvrđuju ovu pretpostavku.

Štaviše, CBAM regulativa predviđa da se ovaj namet neće odnositi na zemlje koje su uvele sisteme određivanja cene emisija ekvivalentne EU ETS-u, kao i da će se plaćati samo razlika između cene koju određuje EU ETS i lokalni sistem, bez "duplog oporezivanja". Poželjno je da i druge zemlje i regioni slede ove primere.

Privredni subjekti treba da se ubrzano pripreme, najpre tako što će temeljno proučiti finansijske i druge posledice uvođenja CBAM po njihovo poslovanje. Ključno je i da temeljno analiziraju potrebe za podacima za CBAM izveštavanje, naročito u pogledu merenja stvarnih emisija CO2 u proizvodnji, utvrde gde postoje nedostaci i uspostave interne procese koji bi omogućili njihovo prikupljanje i praćenje. Mogućnost za dobijanje ovih podataka treba utvrditi i kod dobavljača. Potrebno je pažljivo pratiti uputstva EU, kao i eventualne promene u pravilima, do kojih može doći u prelaznom periodu primene. Od 1. oktobra, uvoznici bi trebalo da se prijave pri Prelaznom elektronskom registru CBAM i da redovno i tačno izveštavaju.

U svetlu ove dinamike, ključno je da privredni subjekti van EU budu pripremljeni. Veoma je važno da se prilagode i pripreme za budućnost u kojoj održivost nije pitanje izbora, već nova norma u međunarodnoj trgovini.